Članice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) u četvrtak će održati debatu i glasati o nacrtu rezolucije o genocidu u Srebrenici. Srbija uz podršku Rusije nedeljama lobira da predlog tog dokumenta ne usvoje članice svetske organizacije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u Njujorku gde će ostati do debate i izjašnjavanja u Generalnoj skupštini UN o nacrtu dokumenta. Rezolucijom o Srebrenici 11. jul bio bi proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid nad Bošnjacima u tom području tokom rata na prostoru Bosne i Hercegovine od 1992. do 1995. Kako je precizirano Glasu Amerike u Ujedinjenim nacijama, za usvajanje nacrta tog dokumenta potrebna je prosta većina članica Generalne skupštine – što uobičajeno iznosi 97 država od 193, koliko ih ukupno ima.
Dušan Janjić, prvi čovek nevladinog Foruma za etničke odnose za Glas Amerike kaže da će Beograd sebe predstaviti kao pobednika, bez obzira da li će rezolucija o Srebrenici dobiti potreban broj glasova ili neće. Marko Milosavljević, predstavnik nevladine Inicijative mladih za ljudska prava, smatra da je nacionalni interes Srbije nekažnjivost ratnih zločina i poricanje istih. On ističe da je potrebno da se Srbija kao društvo suoči sa svojom ratnom prošlošću i inicira širi društveni dijalog.
Iako nema rata, sankcija ili međunarodne izolacije, po mišljenju Milosavljevića, u Srbiji se oseća povratak u devedesete, naročito u kontekstu priče o rezoluciji o Srebrenici. On ističe da je potrebna demokratska opozicija koja će imati odgovore na ratnu prošlost i deficite političkog poretka. Na doživotni zatvor osuđeni su nekadašnji predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić i bivši komandant Vojske RS Ratko Mladić.
Rezolucije Generalne skupštine UN nisu obavezujuće, ali se tumači da imaju političku težinu i odražavaju stavove članica tog tela o pitanju ili temi u vezi sa kojom su usvojene. Ukoliko rezolucija o Srebrenici ne bude usvojena, to bi simbolisalo nedostatak volje država za podršku naporima ka ostvarenju mira i međunarodne pravde.
