Endoedarski fulereni su najskuplja materija na svetu, koja košta čak 140 miliona dolara po gramu. Ovaj prah, razvijen od strane naučnika sa Oksforda, ima potencijal da se koristi za izradu neverovatno preciznih atomskih satova koji bi mogli biti veoma mali. S obzirom na to da su atomski satovi deo GPS sistema, mogućnost izrade minijaturnih satova bi poboljšala smernice za rutu i omogućila bolje praćenje lokacije automobila, čak i kada je GPS signal slab, kao što je slučaj u tunelima.
Endoedarski fulereni su u osnovi minijaturni kavez atoma ugljenika, sa atomom azota unutra. Postoji mogućnost da u budućnosti svi pametni telefoni sadrže mini atomske satove. Prvi put otkriveni 1985. godine, endoedarski fulereni se formiraju zatvaranjem atoma u kavez od 60 atoma ugljenika. Ove zatvorene molekule, nazvane „bucky balls“, imaju unapređena fizička i elektronska svojstva u poređenju sa „normalnim“ molekulima.
Istraživanje endoedarskih fulerena nije bilo jeftino, sa Oksfordskim univerzitetom koji je dobio 1.5 miliona funti istraživačkih dotacija za razvoj proizvodnih metoda. Razvoj ovog materijala otvara vrata novim mogućnostima u tehnološkom napretku, kao što je izrada mini atomskih satova za svakodnevnu upotrebu.
Vrednost ovog materijala nas tera da razmislimo o tome šta zaista znači skupa roba. Dok se zlato i dijamanti smatraju dragocenim, endoedarski fulereni pokazuju da cena materijala može biti znatno veća, pogotovo kada se uzme u obzir potencijalna primena u tehnologiji i naučnim istraživanjima.
U zaključku, endoedarski fulereni su materija koja je postala poznata po svojoj ekstremnoj ceni i potencijalu za tehnološki napredak. Njihova primena u izradi atomske satove otvara vrata novim mogućnostima u oblasti navigacije, automobilske industrije i drugim sferama koje zahtevaju visoku preciznost i pouzdanost. Dok je cena ovog materijala astronomski visoka, njegova vrednost i potencijalna korist su neosporni.
