Nedavna studija je otkrila zabrinjavajuće podatke o saobraćaju u Evropskoj uniji, posebno fokusirajući se na neodgovorno ponašanje vozača. Iako mnoge zemlje EU imaju visok životni standard, alarmantni podaci o vožnji pod uticajem alkohola, upotrebi mobilnih telefona tokom vožnje i nepoštovanju sigurnosnih pravila ukazuju na ozbiljan problem u saobraćaju.
Prema studiji koju je sprovela kompanija Vignetteswitzerland.com, Letonija je rangirana kao zemlja sa najvišim indeksom neodgovornih vozača u EU. Ova zemlja beleži 75 smrtnih slučajeva na milion ljudi godišnje, što je izuzetno visoka stopa. Takođe, Letonija ima alarmantne nivoe upotrebe telefona tokom vožnje, što dodatno pogoršava situaciju.
Austrija se nalazi na drugom mestu sa 22,1% vozača koji priznaju da voze nakon konzumiranja alkohola. Grčka je na trećem mestu, sa gotovo 28% vozača koji ne koriste sigurnosni pojas, što je najviša stopa u EU. Ovi podaci ukazuju na to da i u zemljama sa visokim životnim standardom postoji ozbiljan problem sa vozačima koji ne poštuju pravila.
Finski vozači su takođe pokazali zabrinjavajuće ponašanje, sa više od 40% njih koji koriste mobilne telefone tokom vožnje, što je najviša stopa među istraživanim zemljama. U Luksemburgu, skoro četiri od deset vozača priznaju da voze nakon konzumiranja alkohola, što je takođe zabrinjavajuće.
Matijs Vijnmalen, izvršni direktor Vignette Switzerland, ističe da su rezultati posebno alarmantni u zemljama poput Luksemburga i Finske, koje su poznate po visokom životnom standardu i dobroj infrastrukturi. Ove visoke stope opasnog ponašanja ukazuju na ozbiljne probleme u svesti vozača.
S druge strane, Švedska se ističe kao zemlja sa najnižom stopom saobraćajnih nesreća u Evropi, sa samo 22 smrtna slučaja na milion stanovnika, što je značajno ispod evropskog proseka. Ovi podaci govore o tome da se u nekim zemljama uspešno primenjuju mere bezbednosti u saobraćaju.
Evropska komisija je izvestila o smanjenju broja saobraćajnih nesreća u EU za 3% u 2024. godini, što znači 600 manje poginulih širom Unije. Međutim, smatra se da je ovaj pad nedovoljan. Prema rečima Komisije, opšti tempo poboljšanja je i dalje previše spor, a većina zemalja članica nije na pravom putu da postigne cilj EU da prepolovi broj smrtnih slučajeva na putevima do 2030. godine.
Seoski putevi i dalje predstavljaju najveći rizik, jer čine 52% smrtnih slučajeva. Takođe, muškarci čine većinu smrtnih slučajeva na putevima, sa 77%, dok su stariji ljudi (65+) i mladi (18-24) posebno ugroženi učesnici u saobraćaju.
Putnici u automobilima čine najveći udeo smrtnih slučajeva, dok motociklisti, pešaci i biciklisti dolaze odmah nakon njih. Vulnerabilni učesnici u saobraćaju, uključujući pešake, bicikliste i motocikliste, čine skoro 70% smrtnih slučajeva u urbanim sredinama. Ovi podaci ukazuju na hitnu potrebu za dodatnim merama bezbednosti i obrazovanjem vozača o pravilima i opasnostima u saobraćaju.
Važno je da se nastavi rad na poboljšanju bezbednosti na putevima i smanjenju broja nesreća. To podrazumeva ne samo strože kazne za prekršaje, već i edukaciju vozača o značaju poštovanja pravila i sigurnosnih mera. Samo kroz zajednički napor svih učesnika u saobraćaju možemo postići smanjenje broja nesreća i osigurati sigurnije puteve za sve.
