Najveća drama tokom ovih vrelih dana u julu bila je kako što pre doći do klima-uređaja. Mnogi građani su se setili da će leto biti vrelo tek kada je već počelo, pa je bilo teško naći odgovarajući klima-uređaj, a još teže pronaći majstora koji će ga ugraditi.

Ovi koji su problem rešili na vreme ili su imali sreće sa majstorima usred sezone u julu, sada imaju brigu koliko će ih koštati hlađenje prostorija na spoljašnjih 40 stepeni u hladu.

Razlika u cenama se očituje kod potrošnje električne energije koju klima-uređaj troši. Energetska efikasnost uređaja igra ključnu ulogu u smanjenju računa za struju. Uređaj višeg energetskog razreda ima manju potrošnju struje, što može rezultirati uštedom novca.

Postoji velika razlika između običnih klima uređaja i inverterskih klima uređaja. Obične klime troše od 1,2 do 1,5 kilovat-časova struje, dok inverterske klime imaju veću potrošnju u režimu rashlađivanja prostorije, ali manju potrošnju kada održavaju željenu temperaturu. Inverterske klime mogu imati prosečnu potrošnju od oko 500 vat-časova.

Korišćenje klima-uređaja noću, kada je struja jeftinija, može rezultirati manjim troškovima. Cena struje u Srbiji se razlikuje po tarifnim zonama i u slučaju dvotarifnih brojila, pa je važno uzeti u obzir i ove faktore prilikom korišćenja klime.

Toplotna pumpa je još jedna opcija koja omogućava manju potrošnju struje, ali je veća investicija. Ključno je napraviti računicu kako bi se odabrala najefikasnija opcija za hlađenje ili zagrevanje prostorija. U svakom slučaju, važno je uzeti u obzir sve faktore kako bi se smanjili troškovi i postigla energetska efikasnost.

Korištenje klima-uređaja tokom vrelih letnjih dana može rezultirati visokim računom za struju, pa je važno razmotriti sve opcije i izabrati najbolju za svoje potrebe. U konačnici, ulaganje u energetski efikasne klima-uređaje može rezultirati uštedom novca i smanjenjem emisije ugljen-dioksida.