Cene bakra su na najvišem nivou u poslednjih godinu i po dana, sa procenama da bi mogao dostići 75% višu cenu do 2024. godine. Trenutno visoka cena je posledica poremećaja u velikim rudnicima koji smanjuju proizvodnju kineskih fabrika koje čine polovinu svetske proizvodnje. Bakar se koristi u različitim industrijama, od elektronike, energetike, medicine, transporta do veštačke inteligencije, što garantuje stalnu tražnju za ovim metalom.

Veštačka inteligencija predstavlja novi izvor potražnje za bakrom, naročito u data centrima koji koriste velike količine ovog metala. Procene pokazuju da će potrošnja bakra rasti u narednim godinama, a „Citigroup“ već predviđa da bi cena bakra mogla dostići 15.000 dolara po tona do 2025. godine. Srpska prerađivačka industrija, koja proizvodi bakar i čelik, doprinosi rastu BDP-a zemlje, a izvoz bakra je doneo 2,2 milijarde dolara prihoda u prethodne dve godine.

Stručnjaci ističu da je bakar strateška sirovina, ali postoji dovoljno rezervi rude i kapaciteta za preradu, tako da nema bojazni da će postati deficitaran. Ipak, potražnja za bakrom nastavlja da raste u svetu, što će verovatno doprineti daljem rastu cena. Sve u svemu, cena bakra ostaje visoka zbog fundamentalnih faktora i velike potražnje u različitim industrijama, što obećava stabilan trend rasta u narednim godinama.