Cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji zabeležile su značajne razlike tokom 2023. godine, sa Maltom kao liderom po najvišim cenama, dok je Hrvatska imala najniže cene. Prema podacima Evrostata, prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u EU iznosila je 11.791 evro, dok je prosečna godišnja cena zakupa iznosila 173 evra po hektaru.
Malta se ističe kao najskuplja država za kupovinu obradivog zemljišta, sa prosečnom cenom od 283.039 evra po hektaru. Slede Holandija sa 91.154 evra i Luksemburg sa 42.540 evra. Nasuprot tome, Hrvatska je imala najniže prosečne cene, koje su iznosile samo 4.491 evro po hektaru. Letonija i Slovačka takođe beleže niske cene, sa 4.591 i 5.189 evra po hektaru, redom.
U Srbiji, podaci Republičkog geodetskog zavoda za četvrti kvartal 2024. godine pokazuju da cene obradivog zemljišta u Vojvodini znatno premašuju cene u Hrvatskoj. U Južnobačkom okrugu, na primer, hektar se prodavao za 35.100 evra. Slične cene beleže se i u Sremskom okrugu, dok su u Zapadnobačkom okrugu cene nešto niže, sa najskupljim hektarom prodatim za 25.000 evra. U beogradskom regionu, cena hektara iznosi 35.850 evra, dok su u južnoj i istočnoj Srbiji cene oko 30.000 evra.
Poljoprivrednici izražavaju zabrinutost zbog rasta cena zemljišta, ističući da visinu cena određuju kupci koji se ne bave poljoprivredom. Mnogi od njih su advokati, lekari i drugi, koji vide kupovinu zemljišta kao isplativu investiciju. Ova situacija dovela je do toga da se tradicionalni poljoprivrednici povlače iz obrade zemlje zbog niskih cena osnovnih poljoprivrednih kultura i visine subvencija.
Ekonomski analitičar Milan Prostran ukazuje na to da visoke cene zemljišta u Srbiji ne bi trebalo da iznenađuju, s obzirom na to da Hrvatska tek sada otvara svoje tržište za strance. Od 2023. godine, stranci mogu kupovati poljoprivredno zemljište u Hrvatskoj, što je ranije bilo zabranjeno. Ova promena u zakonodavstvu može dovesti do rasta cena zemljišta u budućnosti.
Podaci ukazuju da su u prošlosti cene obradivog zemljišta u nekim zemljama EU bile znatno niže. Na primer, Rumunija i Slovačka su ranije imale pristupačne cene, dok su Mađari bili pod pritiskom EU da donesu odluku o omogućavanju strancima da kupuju njihovo zemljište. Ishod referenduma pokazao je da mađarski građani nisu želeli da dozvole strancima pristup njihovim prirodnim resursima.
U zaključku, razlike u cenama obradivog zemljišta u Evropskoj uniji, kao i u Srbiji, ukazuju na kompleksne ekonomske i političke faktore koji utiču na tržište. Dok neki regioni beleže visoke cene, drugi su suočeni s izazovima održivosti i konkurentnosti, što može uticati na buduće investicije u poljoprivredu. Ova situacija zahteva pažljivo praćenje i analizu kako bi se osigurala održivost poljoprivrednog sektora u regionu.
