WhatsApp, popularna aplikacija za razmenu poruka, omogućava korisnicima da svakodnevno razmene veliki broj poruka, a sve komunikacije su šifrovane. Iako je korišćenje aplikacije besplatno, WhatsApp zarađuje od korporacija koje žele da komuniciraju sa korisnicima putem platforme. Kompanije mogu otvoriti kanale na WhatsAppu i plaćati za interakciju sa pojedinačnim klijentima, što može uključivati konverzacije ili transakcije.
Nedavno su kompanije počele da koriste WhatsApp za poslovne svrhe, kao što je prodaja karata za autobuse ili pokretanje novih četova direktno iz onlajn oglasa na Fejsbuku ili Instagramu. Ova opcija je postala veoma popularna i vredna „nekoliko milijardi dolara“ za kompaniju Meta, koja stoji iza WhatsAppa.
Druge aplikacije za razmenu poruka, poput Signala i Diskorda, koriste različite modele finansiranja. Signal je neprofitna organizacija koja se oslanja na donacije, dok Diskord nudi besplatnu registraciju sa mogućnošću plaćanja za dodatne funkcionalnosti. Snapchat kombinuje nekoliko modela finansiranja, uključujući reklame, pretplate i prodaju naočara za proširenu stvarnost.
Kompanije koje se bave bezbednom razmenom poruka, poput Elementa, naplaćuju vladama i velikim organizacijama za korišćenje njihovog sistema. Oglasi i praćenje korisnika su i dalje najpopularniji poslovni model za aplikacije za razmenu poruka, jer omogućavaju kompanijama da ciljaju korisnike na osnovu njihovih aktivnosti i interakcija.
Uprkos enkripciji i anonimnosti, aplikacije za razmenu poruka mogu sakupljati podatke o korisnicima kako bi prodavale oglase. Korisnici koji ne plaćaju za korišćenje aplikacija često postaju proizvod koji se koristi za ciljanje oglasa. Ideja je da čak i ako aplikacija ne vidi sadržaj poruka, može saznati mnogo o korisnicima na osnovu njihovih interakcija i aktivnosti.
