U Srbiji, koštičave voćne vrste čine više od 50% površine pod voćnjacima, a šljive dominiraju sa dve trećine tog zemljišta. Tokom 2022. godine, Srbija je sa 72.323 hektara pod šljivom zauzela vodeće mesto među proizvođačima ovog voća u Evropi. Nakon Srbije, Rumunija i Rusija slede sa 66.710 i 49.128 hektara, redom. Tradicionalni uzgoj šljive, koji se fokusira na proizvodnju sušene šljive i rakije, i dalje prevladava, iako su zasadi voća namenjenog stonoj potrošnji slabo zastupljeni.
Šljiva je ključna voćna vrsta u strukturi voćarstva Srbije, a iako se broj stabala u poslednjih deset godina smanjuje, ukupna proizvodnja ostaje stabilna. Ova stabilnost ukazuje na prelazak sa ekstenzivne na poluintenzivnu i intenzivnu proizvodnju.
Dunja je još jedna voćna vrsta koja postaje sve traženija, posebno za proizvodnju rakije, ali se trenutno gaji na samo 2.040 hektara. S druge strane, jabuka, koja je najznačajnija kontinentalna voćna vrsta, zauzima značajno mesto u srpskom voćarstvu, sa proizvodnjom od 486.215 tona u 2022. godini, što Srbiju svrstava na 11. mesto u Evropi.
U poslednjih nekoliko godina, globalna proizvodnja jabuka beleži blagi porast, pri čemu Kina proizvodi skoro polovinu ukupne svetske proizvodnje. Što se tiče kruške, Srbija je sa 5.011 hektara u 2022. godini zauzela šesto mesto u Evropi, dok se pod višnjom nalazi 19.878 hektara, što Srbiju svrstava na treće mesto u Evropi za ovu voćnu vrstu.
Najveći proizvođač višnje u svetu je Ruska Federacija. Breskva, koja je osetljiva na niske temperature, gaji se na 7.079 hektara, dok se kajsije, koje su takođe osetljive, gaje na 6.092 hektara. Trešnja se gaji na 7.039 hektara, a posebno mesto u proizvodnji zauzima selo Ritopek.
S obzirom na proizvodnju oraha i leske, beleži se značajan rast. Najmanja proizvodnja je ostvarena 2019. godine sa 13.851 tonom, dok je 2022. godine dostignuta rekordna proizvodnja od 21.266,5 tona.
Malina, koja je poznata kao „kraljica izvoza“, zauzima vodeće mesto po vrednosti izvoza, koja je u 2023. godini iznosila 280,2 miliona evra. Srbija je sa 18.625 hektara pod malinom na trećem mestu u Evropi. Glavne regije uzgoja malina uključuju Ivanjicu, Arilje, Bajinu Baštu, Užice i Prijepolje.
Kupina je takođe značajna voćna vrsta sa izvezenim količinama od 19.892 tone i vrednošću izvoza od 41 milion evra. Jagoda, koja se takođe značajno izvozi, imala je izvezenih 11.446 tona u 2023. godini, od čega se više od 60% izveze u smrznutom stanju.
U poslednjih deset godina, borovnica beleži najveći porast površina i proizvodnje, a njen izvoz u 2023. godini vredeo je 31,5 miliona evra. Glavne oblasti gajenja borovnice nalaze se u zapadnoj Srbiji, dok se u Vojvodini borovnica gaji u kontejnerima.
Iako su prirodni uslovi povoljni, proizvodnja ostalih jagodastih voćnih vrsta, kao što su crna i crvena ribizla, ostaje simbolična i odvija se na samo 639 hektara.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2023. godine pod voćnjacima se nalazilo ukupno 196.129 hektara zemljišta. Najveće površine su u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, dok su najmanje u Beogradskom regionu. Ova statistika ukazuje na značaj voćarstva u srpskoj poljoprivredi, kao i na potencijal za dalji razvoj i unapređenje proizvodnje.
