Smeh je neizostavni deo ljudskog iskustva, a iako se često smatra samo reakcijom na humor, njegov značaj za mentalno zdravlje je mnogo dublji. Utemeljitelj Svetskog dana smeha, Indijac Madan Kataria, naglasio je 1998. godine kako je smeh „najbolji lek“. Međutim, istraživanja pokazuju da se ljudi smejemo sve manje kako starimo, što dovodi do pitanja o našoj sposobnosti da uživamo u smehu van 1. aprila, dana poznatog po šalama i zafrkancijama.
Na Balkanu, političke prvoaprilske šale često su zanimljive jer se granice između satire i stvarnosti često brišu. Lažne vesti mogu zvučati kao realnost, što dodatno komplikuje situaciju. Psiholozi ističu da smeh igra značajnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja. „Mnogi ljudi smeh i humor doživljavaju kao neozbiljnost, ali to nije tačno. U psihoterapiji koristimo humor kao alat koji pomaže u balansiranju između težine i patnje koju doživljavamo“, objašnjava psihoterapeutkinja Đana Lončarica. Humor može olakšati suočavanje sa tugom i stresom, što je posebno važno u današnjem svetu.
Jedno od pitanja koje se postavlja jeste koje šale su nam najsmešnije. Smeh ne bi trebalo da bude shvaćen kao znak nepoštovanja ili neozbiljnosti. Glumci koji se bave komedijom suočavaju se sa izazovom da nasmeju publiku, što je daleko od jednostavnog zadatka. „Danas je teško nasmejati publiku jer postoji mnogo sadržaja koji ih lako zabavljaju“, kaže glumac Adis Omerović. On dodaje da se ljudi u našem regionu najviše smeju situacijama iz svakodnevnog života, posebno onima koje se tiču muško-ženskih odnosa i braka.
Ipak, situacija se čini sve teža. Ljudi su preopterećeni brigama, stresom i lošim vestima, što čini smeh retkim. Iako internet može biti ispunjen humorom, u stvarnom životu smeha je sve manje. To izaziva zabrinutost, jer smeh ne samo da poboljšava raspoloženje, već ima i brojne zdravstvene benefite. Smeh smanjuje nivo stresa, poboljšava cirkulaciju i jača imunološki sistem.
U svetu u kojem su negativne vesti sveprisutne, važno je pronaći trenutke za smeh. Organizovanje događaja posvećenih smehu i humoru može pomoći ljudima da se opuste i zaborave na svakodnevne brige. Takođe, istraživanja pokazuju da grupno smejanje može povećati osećaj zajedništva i povezivanja među ljudima, što je u današnje vreme veoma važno.
U psihologiji se smeh često koristi kao terapeutski alat. Psihoterapeuti preporučuju da se humor uključi u terapijske sesije, jer može pomoći pacijentima da se lakše otvore i suoče sa svojim problemima. Smeh omogućava ljudima da se distanciraju od stresa i patnje, što može biti ključno za proces izlečenja.
U zaključku, smeh je mnogo više od jednostavne reakcije na humor. On je važan alat za očuvanje mentalnog zdravlja i emocionalne dobrobiti. Iako se smejemo sve manje, važno je podsećati se na njegovu vrednost i truditi se da pronađemo razloge za osmeh, kako u svakodnevnom životu, tako i u teškim trenucima. Smeh može biti lek, ali i most koji nas povezuje sa drugima, pomažući nam da se suočimo sa izazovima koje donosi život.
