Nedostatak skloništa za zaštitu od potencijalnih opasnosti postao je problem u Srbiji. Prema izveštaju Državne revizorske institucije, većina javnih skloništa u zemlji nije u upotrebljivom stanju ili ima određene nedostatke. U mirnodopskom periodu, funkcionalna skloništa se koriste za druge namene kao što su magacini, teretane, arhive ili dečije igraonice. U slučaju realne opasnosti, teretane bi morale da postanu skloništa u roku od 24 časa.

Prema izveštaju Državne revizorske institucije, tek jedna petina javnih skloništa je upotrebljiva bez nedostataka. Od ukupno 2000 izrečenih mera, inspekcija Sektora za vanredne situacije je realizovala 450.
Prema saopštenju nadležnog Javnog preduzeća, samo je trećina skloništa pogodna za izdavanje, a svako četvrto od tog broja nema zakupca. „Uveden je princip samoodrživosti da se skloništa održavaju od prihoda od zakupa. Međutim, u praksi oko dve trećine uopšte nije pogodno za izdavanje, što znači da princip samoodrživosti kod njih nije primenjen. U pitanju su skloništa koja se nalaze dva nivoa ispod zemlje, koja nemaju prirodno osvetljenje, nemaju prirodnu ventilaciju i nemaju adekvatan prilaz. Neka su čak podložna plavljenju, prosto nisu pogodna za izdavanje“, rekao je državni revizor Dragojle Polić.

Ovaj problem povezan je i sa finansiranjem. Investitori koji ne grade skloništa više nisu u obavezi da plaćaju nadoknadu, što je dovelo do gubitka od preko 600 miliona dinara. Iz Javnog preduzeća Skloništa su se više puta obraćali nadležnim organima radi traženja mogućnosti za izmenu načina finansiranja.