Različita alkoholna pića imaju različite sastojke i procenat alkohola, što utiče na njihov efekat na organizam. Postavlja se pitanje da li se vreme apsorpcije alkohola razlikuje u zavisnosti od vrste pića.

Ključni faktor koji utiče na dejstvo alkohola je unos hrane. Prisustvo hrane u želucu usporava delovanje pića, dok prazan stomak brže upija alkohol. Unos vode takođe može da utiče na brzinu apsorpcije alkohola. Genetski faktori, pol, starost i brzina konzumiranja takođe igraju ulogu.

Žestoka pića se najbrže apsorbuju, a mešanje sa slatkim bezalkoholnim pićima može ubrzati povećanje nivoa alkohola u krvi. Koncentracija alkohola u piću, kao i proces proizvodnje – fermentacija ili destilacija -, takođe igraju ulogu u vremenu apsorpcije alkohola.

Dužina zadržavanja alkohola u krvi može biti između 10 i 19 sati, zavisno od vrste pića i unosa hrane. Osobi sa nivoom alkohola od 1 g/l može biti potrebno između šest i deset sati da nivo alkohola padne ispod zakonski dozvoljenog.

Važno je napomenuti da čak i ispod zakonske granice, vožnja pod uticajem alkohola može povećati rizik od nesreće. Zato je najbolje izbegavati vožnju nakon konzumiranja alkohola. Jedina sigurna vrednost je 0,0 g/l.

Ukupno, način konzumiranja alkohola, vrsta pića, unos hrane, genetski faktori i drugi faktori mogu uticati na vreme apsorpcije alkohola. Važno je biti svestan ovih činjenica i ponašati se odgovorno prilikom konzumiranja alkohola.