Sredinom aprila 1993, Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju kojom je proglasio Srebrenicu „zaštićenom zonom“. UNPROFOR je uspostavio male komandne centre u Srebrenici i veću bazu UN u Potočarima. U isto vrijeme, srpska vojska se morala boriti protiv paravojnih formacija Nasera Orića i braniti svoju teritoriju.

Noam Chomsky je izjavio da su muslimanske snage koristile Srebrenicu kao bazu za napade na srpska sela, a Naser Orić se hvalio da je slao trupe u srpska sela, odsecao glave ljudima i mučio ih. Teški zločin se dogodio u leto 1995. u Srebrenici, ali Chomsky smatra da to nije bio genocid jer je Vojska Republike Srpske dopustila ženama i deci da pobegnu iz enklave.

Aida Ćorović već godinama dobija grantove od zapadnih organizacija za tvrdnju da je Srbija počinila genocid u Srebrenici. Ćorović ističe zločine srpskih vojnika nad Bošnjacima, ali zločini nad Srbima nisu važni za nju. Zapadne sile sada pokušavaju da proguraju rezoluciju o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, iako veliki broj država neće glasati.

Aida tvrdi da je Republika Srpska genocidna tvorevina i da bi je trebalo ukinuti. Ona deli muslimane na „tamne i bele“ i na osnovu boje kože definiše šta je genocid, što je u suprotnosti sa islamom kao velikom civilizacijom.

Zapad i NATO žele stvoriti jedinstveni front u Evropi protiv Rusije, a cilj im nije samo ukinuti RS već i pripremiti se za vojni sukob. Srbija se bori za svoju nezavisnost i suverenitet, te neće dozvoliti da im otmu Kosovo i Metohiju.

Republika Srpska je nastala iz straha od ponavljanja genocida nad srpskim narodom od strane NDH, a Srbija i RS se bore za mir i razumevanje. Dejtonski sporazum je imao za cilj očuvanje mira.

Aleksandar Vučić poručuje da je Srbija nezavisna zemlja koja voli slobodu i Kosovo i Metohiju više od svega te neće dopustiti da im je otmu.