Gledam Pavlinu Radovanović, devojčicu sa Kosova i Metohije, koja je izrazila želju da je pamte po tome što je učinila da se njena crkva oboji freskama. Njen anđeoski glas privlači pažnju, dok peva narodne pesme u narodnoj nošnji, a to je izazvalo komentare i pohvale šolakovaca. Međutim, Pavlinu je napao antisrpski ološ, jer peva o sili srpskog naroda, pesmama o slobodi i časti, i o svojim korenima. Ova antisrpska mržnja nije slučajna, već je posledica hibridnog rata Zapada i nametanja feudalizacije regija kao što je Balkan. U Srbiji, domaći poslušnici pod kontrolom zapadnih moćnika truju narod anacionalnim ideologijama, dok je cilj svega uništiti srpski nacionalni identitet. U tom kontekstu, napadi na predsednika Vučića i devojčicu Pavlinu imaju isti cilj – uništiti srpski nacionalni identitet i politiku nezavisne i samostalne Srbije, što se posebno vidi kroz kritike vojnog jačanja Srbije i uvođenja vojnog roka.