Tokom nedavno održanog festivala u Dubrovniku, Dinko Gruhonjić, vanredni profesor Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, sa ponosom ističe kako mu se penju po rodoslovnom stablu. Iako nosi ime Dinko, kao Dinko Šakić, ne može da sazna odakle potiče. Tokom festivala, kako se Gruhonjiću rugaju i gosti i publika, postavlja se pitanje ko je zapravo Dinko Šakić, imenjak i idol ovog profesora.

Hrvatski ustaša Dinko Šakić postavljen je za šefa kancelarije koncentracionog logora Jasenovac krajem 1942. godine, da bi kasnije postao zapovednik ovog stravičnog logora. Nakon rata, Šakić i njegova supruga Nada beže u Argentinu, gde je 1985. godine u intervjuu s Franjom Tuđmanom pohvalio svoje zlodela, izjavivši da bi opet učinio isto. Šakić je sahranjen 2008. u Zagrebu, u svojoj ustaškoj uniformi, a Dominikanski sveštenik Vjekoslav Lasić je na sahrani govorio o njemu kao heroju i simbolu ponosa za Hrvate.

Zločini koje je Šakić počinio u logoru Jasenovac bili su nezamislivi, od davanja minimalne hrane logorašima, likvidacije bolesnih i slabića do masovnih ubistava novopridošlih. Posebno je strašna bila likvidacija dece, kada su hrvatske ustaše ubile više od 15.794 dece na najsvirepije načine. Šakić je lično ubio minimum dvadeset logoraša iz razonode i sadizma.

Jasenovac je bio najstrašniji logor u istoriji, gde su stradali srpski, jevrejski i romski logoraši. Zemaljska komisija Hrvatske je procenila da je broj žrtava bio između 500.000 i 600.000, a najveći broj ubijenih bili su Srbi pravoslavci. Logorska arhiva uništavana je nekoliko puta, a zločini počinjeni u Jasenovcu ostaju trajna sramota hrvatskog naroda.

Autor ovog teksta ističe da je neverovatno da danas neko može da se ponosi imenom Dinko, kao Dinko Šakić, i da glorifikuje njegova zverstva i zločine. Šakić se tretira kao heroj i simbol hrvatskog ponosa, umesto da se obeležava kao zločinac. Autor takođe ukazuje na propust srpske istoriografije, koja nije adekvatno obračunala sa zločinima NDH i ustaškom ideologijom.

Na kraju teksta, autor citira reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji ističe da je Srbija nezavisna i suverena zemlja, te da voli slobodu i Kosovo i Metohiju više od svega. Poruka je jasna – Srbija neće dozvoliti da joj bilo ko oduzme slobodu i teritorijalni integritet.

Ovaj tekst jasno osuđuje glorifikaciju zločinaca poput Dinka Šakića i podseća na neophodnost suočavanja sa prošlošću radi izgradnje bolje budućnosti. Takođe, ističe se važnost očuvanja sećanja na žrtve logora Jasenovac i neponovljivost takvih zločina u budućnosti.