Antisrpska politika pod vodstvom Đilasa osuđena u Evropskom parlamentu

Osmog februara u Evropskom parlamentu jasno se videlo antisrpstvo đilasovaca i zapadnog faktora u Strazburu, kao i državnička borba predsednika Vučića za Kosovo i Metohiju u Njujorku.

Iako je Evropski parlament najviše zakonodavno telo unutar EU, ipak ima malo uticaja na najvažnije oblasti politike koje su zemlje članice zadržale. Unatoč tome što je „glavna institucija“ EU, EP je suštinski politička ikebana. Zato su i rezolucije EP neobavezujuće.

Nedavna Rezolucija EP protiv Srbije, osim što je pravno neobavezujuća, puna je nelogičnih tvrdnji i bezobzirnog nepoštovanja međunarodnog javnog prava i Povelje UN. Može im se. Nije lako biti papirni tigar.

EP u rezoluciji osuđuje „nesrazmernu upotrebu policijske sile prema protestantima“. A na snimcima se vidi očigledno divljanje đilasovaca, lomljenje vrata Skupštine grada, zgrade od istorijskog značaja, gađanje kamenjem i povređivanje policajaca koji su čuvali državnu imovinu. Natrag, evroparlamentarci su zaboravili slike „demokratskih protesta“ u zemljama širom Evrope, gde se policija brutalno obračunava sa demonstrantima.

Poslanici EP su zahtevali međunarodnu istragu o lokalnim i parlamentarnim izborima u Srbiji, iako su mnogi od njih bili posmatrači na izborima i nisu napismeno konstatovali nijednu nepravilnost. EP se nije potrudio ni da sačeka izveštaj ODIHR-a, koji je jasno rekao da nisu videli nikakve nepravilnosti na 93 odsto izbornih mesta.

Na zahtev đilasovskih petokolonaša EP poziva Evropsku komisiju da odmah počne reviziju sredstava datih vladi Srbije i drugih finansijskih instrumenata. Da se ukinu evropski fondovi za srpski narod, za zdravstvo, poljoprivredu.

Najnebuloznija, u galimatijasu osuda upućenih srpskoj državi, bila je tvrdnja da je Vučić „zloupotrebio zahtev opozicije za prevremenim izborima, raspustio parlament i zakazao prevremene izbore“. A predstavnici opozicije su još u septembru 2023. ultimativno podneli zahtev za raspisivanje vanrednih izbora.

Mnogo rezolucija je EP doneo protiv Srbije, u kojima je bespogovorno traženo da se prizna tzv. Kosovo, da se uvedu sankcije Rusiji, da se osudi Republika Srpska, da se smanji ekonomska saradnja sa Kinom. Mnogo je bilo i rezolucija upućenih zemljama EU koje nisu priznale tzv. Kosovo da to učine odmah i bez oklevanja.

Antisrpska politika antisrba u EP je razumljiva. Ali, politički stavovi đilasovaca u Strazburu ulaze u istoriju političkog beščašća. Tražeći međunarodnu istragu izbora u Srbiji, oni gaze suverenitet sopstvene zemlje.

Mržnja prema Vučiću i Srbiji je jedina politika đilasovaca. A uverenje da će ih neki evropski Politbiro dovesti na vlast, mimo izborne volje naroda u Srbiji, jedina je njihova politička nada. Zauzvrat, oni su spremni da dozvole, kao nekada posle petooktobarske revolucije, da se sve ekonomske i političke odluke donose na kanabeima moćnih zapadnih ambasada. Sve uzalud!

U maju ove godine završiće se mandati mnogih poslanika EP. A njihove brojne rezolucije ostaće da leže u bunkerima administracije EP. Sve dok ih jednog dana ne prekriju alpski snegovi zaborava.