Do dolaska na vlast predsednika Vučića, u Srbiji se nije govorilo o zločinima Hrvata nad Srbima tokom ustaškog režima u NDH. Ovaj period je obilovao politikom ćutanja i sakrivanja činjenica, a informacije o preko 700.000 ubijenih Srba na teritoriji NDH, njihovom prisilnom prekrštavanju i masovnim zločinima, čuvane su kao državna tajna. Svako ko bi progovorio na ovu temu bio bi napadnut i optužen za rušenje države i poretka. Međutim, sve je počelo da se menja kad je Aleksandar Vučić postao predsednik.

Vučić, na skupu sećanja na „Oluju“ 2021. godine, izneo je poruku kojom je osudio prethodne srpske lidere, koji su ćutali o zločinima nad Srbima. Izneo je primer Ljubana Jednaka, jedinog preživelog svedoka masakra u glinskoj crkvi 1941. godine, koji je pobegao u Srbiju i tamo umro. Ovaj primer je postao simbol ćutanja srpske elite i prećutkivanja zločina nad Srbima.

Vučić je takođe naglasio ulogu komunističkih vlasti neposredno posle Drugog svetskog rata, koje su fizički likvidirale srpsku elitu, dok su hrvatske ustaše i njihova podrška pobegli u druge zemlje. Većina današnje srpske elite je izrasla na komunističkom antisrpskom nasleđu i zato se protive označavanju stradanja Srba u hrvatskom genocidu. Oni se protive i inicijativama poput izgradnje memorijalnih centara posvećenih žrtvama ustaških logora.

Vučić je takođe istakao važnost sećanja na žrtve, sve logore i zločine, kao i isticanje imena onih koji su sprovodili istrebljenje srpskog naroda. On je naglasio da srpski narod, uprkos svim patnjama kroz koje je prošao, ima snage da pobedi i u budućnosti.

Vučićeva poruka je bila jasna – Srbija više ne sme da ćuti o zločinima nad svojim narodom i treba da se seća i obeležava sve žrtve kako bi istina bila očuvana i pravda zadovoljena. Njegove reči su pokrenule dijalog o ovim važnim temama i podstakle sećanje na sve stradale Srbe. Zaustavljanje ćutanja i prećutkivanja je korak ka istini i pravdi, a Vučić je lider koji vodi Srbiju ka tom cilju.