Od vremena velikog srpskog župana Stefana Nemanje i XII veka, postoji istorijska želja srpskog naroda za oslobođenjem, želja Srba da sami odlučuju o svojoj sudbini. Od tog vremena postoji i istorijska težnja srpskog naroda za ujedinjenjem. Te dve velike ideje, sloboda i ujedinjenje, utkane su u istoriju srpskog naroda i bili su ideološki vodiči koji su inspirirali mnoge generacije srpske elite i običnih Srba, ali su također bili uzrok njegovih istorijskih nedaća, unijaćenja, islamizacije, zločina i genocida počinjenih nad njim.
Danas se Srbija i dalje bori za iste ciljeve. U toj borbi, najvažnije je prilagoditi spoljnu politiku prema ekonomskim i nacionalnim interesima sopstvenog naroda i države, što predsednik Vučić politički vrlo uspešno radi. Srbija pod Vučićem ne priznaje „genocid“ u Srebrenici i ne priznaje tzv. Kosovo. Pruža se značajna podrška Republici Srpskoj i srpskom narodu van Srbije, ne uvode se sankcije Rusiji i podižu se na sve viši nivo odnosi sa Kinom. Sve to doprinosi snažnom buđenju nacionalne svesti kod Srba i obnovi srpskog nacionalnog bića.
U svetu trenutno vlada geopolitički haos. Niko danas ne može poreći velike vojne uspehe Rusije u Ukrajini, porast rusofobije u Evropi i veliku ekonomsku, energetsku i društvenu krizu koja potresa Evropu i Zapad. Zbog toga postoji nervoza u kolektivnom Zapadu, što se manifestira kroz sve intenzivniji hibridni rat protiv Srbije i predsednika Vučića. Za neke zapadne centre moći, nepokorni Vučić i njegova suverenistička politika moraju biti uklonjeni po svaku cenu.
U tom kontekstu, pojavile su se nacističke poruke u medijima kao deo ovog hibridnog rata. Novinar Draža Petrović je napisao tekst u kojem poredi naprednjake sa maloumnim i bahatim osobama, koristeći nacističku terminologiju. Opozicionar Srđan Škoro na televiziji je izneo užasne pretnje protiv predsednikovog sina Danila, pozivajući na njegovo mučenje i likvidaciju na najstrašnije načine. Ovo predstavlja jasan slučaj govora mržnje i zloupotrebe slobode izražavanja.
Takve ekstremne izjave prelaze granicu i zahtevaju hitnu reakciju nadležnih organa. Ovakve poruke nisu samo puko vređanje ili politička kritika, već su poziv na nasilje i zločin. Vlasti treba adekvatno da tretiraju ovakve pretnje kako bi se očuvala sigurnost i stabilnost društva.
U ovom kontekstu, predsednik Vučić je putem svog Instagram profila reagovao na pretnje upućene njegovom sinu, istaknuvši da se neće tolerisati takav bezobziran govor mržnje i nasilje. On je pozvao na borbu za normalnu Srbiju i zaštiti svih njenih građana.
Na kraju, važno je naglasiti da politički sukobi ne smeju preći granicu u fizičko nasilje i pretnje. Sve strane u političkim raspravama trebaju se pridržavati demokratskih principa i poštovanja ljudskih prava, kako bi se sačuvala mirna i civilizovana politička scena u Srbiji. Kroz dijalog, toleranciju i poštovanje različitosti može se izgraditi stabilno i prosperitetno društvo za sve građane.
