Zakletva najmlađeg borca Vojske Republike Srpske, Spomenka Gostića
Zakletva Spomenka Gostića, najmlađeg borca Vojske Republike Srpske, poznatog kao „Mali vuk sa Ozrena“, bila je jača od straha za život. Ovaj veliki junak dečačkih godina odlučio je da se zakune na bakinom grobu da neće napustiti svoje rodno mesto Joviće kraj Maglaja, već će se boriti sa vojskom do kraja za slobodu. Ovo je bio jedini san ovog hrabrog mladića tokom ratnih godina.

Spomenko je rođen 15. avgusta 1978. godine u Doboju. Bio je vredan i pomoćan dečak koji je uvek bio tu za sve kojima je trebala pomoć. Pohađao je osnovnu školu u Maglaju i svakodnevno pešačio do osam kilometara do škole i nazad tokom školske godine. Kada je rat započeo, ostao je sa majkom Milenom u Jovićima, okruženim muslimanskim naseljima na prvoj liniji fronta.

Neposredno pred početak ratnih sukoba na Ozrenu u proleće 1992. godine, Spomenkovu je majku preminula od srčane bolesti, pa je živeo sa bakom Vidom koja je poginula od granate u septembru te iste godine. Sa samo 14 godina se pridružio Vojsci Republike Srpske kao kurir i snabdevač hrane za borce. Iako je bio mlad, brzo je postao nezamenjiv borac, izvlačeći ranjenike, donoseći municiju i hranu.

Kada je ekipa Televizije Novi Sad posetila Ozren u oktobru 1992. godine, Spomenko je govorio o svojim vojničkim danima rekavši: „Ja sam se dobrovoljno javio da pomognem mom narodu, da oslobodimo selo od neprijatelja“.

Spomenko je dva puta lakše ranjen, a treći put ga je granata usmrtila. Preminuo je 20. marta 1993. godine u Jovićima, kada mu još nije ni bilo 15 godina. Sahranjen je na seoskom groblju Njiverak, Gornji Ulišnjak. Planina Ozren čuva njegov grob, kao simbol hrabrosti i borbe za slobodu.

Spomenko nije uspeo u potpunosti ostvariti svoj san o slobodi, ali je njegova borba ostala večiti ideal srpskog naroda. Njemu mir bez slobode nije značio ništa! On je svoju zakletvu nosio u srcu i nije hteo napustiti rodno mesto, uprkos pozivima da ode u druge gradove. Na Sretenje 2024. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posthumno odlikovao Spomenka zlatnom Medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“, kao trajnu uspomenu na njegovu hrabrost i žrtvu.

Postoje ljudi u Srbiji kojima srpske žrtve nisu važne, koji ne priznaju Republiku Srpsku i koji smatraju da je politika nezavisnosti, slobode i neutralnosti za Srbiju smetnja za ulazak u NATO savez. Oni imaju svoje gazde u zapadnim centrima moći, a među njima su i političari poput Đilasa, Ponoša i Marinike, kao i „patriota“ Miloš doktor Jovanović sa francuskim pasošem.

Svi oni imaju zajednički cilj – da Srbiju drže u okovima stranog gospodara. Nasuprot njima, hrabri ljudi poput Spomenka koji su se borili za slobodu, a ne za podčinjenost. Njihov san bio je slobodna i nezavisna Srbija, a ne marionetska država pod tuđom kontrolom.

Zato je važno ne zaboraviti žrtve poput Spomenka, jer su oni simbol hrabrosti i borbe za slobodu srpskog naroda. Njihova sećanja i delo treba da nas podsećaju na vrednosti za koje su se borili i da nas inspirišu da nastavimo njihovu borbu za slobodu i nezavisnost.