Izveštaji o napadima dronovima na ukrajinskom ratištu postali su gotovo svakodnevni. Čini se da ova tehnologija igra sve značajniju ulogu kako sukob odmiče. Od početka rata dronovi, ali i način njihove upotrebe su se menjali, a sve to je uticalo da Kijev i Moskva sve više pažnje posvećuju ovom načinu ratovanja, ali i da ulažu sve više sredstava u razvoj dronova.

Nedavno je odjeknula naredba predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da se u okviru ukrajinske vojske napravi snažna vojna grupa za dronove kako bi se prevazišao nedostatak ljudstva. Taj novi deo vojske će se fokusirati na razvoj vozila, plovila i letelica bez vozača ili pilota, kao i na razvoj borbenih planova za njihovu upotrebu.

Britanski Telegraf piše da je ovaj potez Zelenskog zapravo centralni deo plana da Ukrajina proizvede milion dronova ove godine. Takođe, to odražava zabrinutost smenjenog šefa ukrajinske vojske generala Valerija Zalužnog koji je nedavno govorio o tome da je razvoj bespilotnih sistema „ključna stvar“. Istakao je da je razvoj dronova neophodan da bi se prevazišla razlika u broju vojnika koja ide u korist Rusije.

Ukrajina je postala integralni deo vojnih planova za dve godine od kada je Rusija pokrenula invaziju na tu zemlju. Velika Britanija je za razvoj bespilotnih sistema namenila 200 miliona funti od nedavno obećane pomoći. Premijer Riši Sunak je to opisao kao “najveću ikada posvećenost dronovima”.

Dronovi su koristeni u različitim vrstama napada, od nadzora i bombardovanja ruskih tenkova i osoblja, do nanošenja štete ruskoj crnomorskoj floti. Kijev je takođe razvio i niz poluautonomnih dronova na zemlji kako bi zaštitio svoje iscrpljene jedinice.

Osim toga, Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven je rekao da mora da se poveća proizvodnja municije, ali da je potrebno usmeriti se i na moderne tehnologije koje se usvajaju i evoluiraju na ratištu u realnom vremenu.

Ruska tehnologija dronova je takođe poprimila naprednije oblike, poput iranskih dronova Šahed-136 koji mogu da ponesu više od 45 kilograma eksploziva i imaju domet od 1.200 milja.

Izviđačke misije traju satima što je olakšalo udare na neprijateljska područja. Elektronsko ratovanje je takođe ključno u tome, jer ometači mogu da dovedu do pada drona na zemlju ili čak do napada na svog operatera.

Na kraju, ključno pitanje je kako se odbraniti od dronova? Države poput Ukrajine i Rusije su do sada oborile hiljade dronova, ali kontinuirana upotreba protivvazdušne odbrane može biti veoma skupa. Zato je neophodno razviti jeftinije sisteme odbrane.

Ukrajina se sada više oslanja na manje dronove koji su pristupačniji i pružaju nove mogućnosti. Pored toga, Ukrajina je poboljšala svoje kapacitete za proizvodnju dronova, i sada ima najmanje 80 domaćih proizvođača.

Rat u Ukrajini je pokazao da dronovi imaju potencijal da značajno utiču na tok sukoba. Uz njih, skraćen je „lanac ubijanja“, a mogućnosti izviđanja su znatno poboljšane.

S obzirom na sve ovo, dronovi su postali neizostavan deo rata između Rusije i Ukrajine, i značajno su promenili dinamiku sukoba. Na kraju, ključno pitanje koje predstoji je kako se efikasno odbraniti od sveprisutnih dronova na modernom ratištu.