U intervjuu sa podkasterom Mariom Nafalom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izneo snažne stavove o uticaju zapadnih država na događaje na Balkanu i šire, naglašavajući da je otimanjem Kosova i Metohije od Srbije stvoren presedan koji je doprineo trenutnim sukobima, uključujući i rat u Ukrajini. Vučić je podsetio na agresiju NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine, ističući da je ta akcija bila ilegalna i da je sprovedena bez dozvole Saveta bezbednosti UN.
U razgovoru koji je podeljen sa njegovim pratilacima, Vučić je ukazao na to kako su zapadne sile, u želji da pomognu Kosovu da se otcepi, ignorisale međunarodne norme i pravila. On je skrenuo pažnju na to da, kada zapadni lideri kritikuju Rusiju zbog kršenja teritorijalnog integriteta Ukrajine, Putin može da uzvrati pitanjem zašto se ne poziva na slične standarde kada je reč o Kosovu.
Vučić je rekao da je proklamovana nezavisnost Kosova 2008. godine, koja je bila u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, bila podržana od strane SAD i većine zemalja EU. On je kritikovao te zemlje, ističući da se sada, kada su postali veliki zagovornici međunarodnog prava, ponašaju kao da su zaboravili svoje prethodne akcije. „U to vreme ste imali vrhunac zapadne moći“, naglasio je Vučić, dodajući da su tadašnje vlasti u SAD želele da pokažu snagu i da su potcenile otpornost naroda Srbije.
Podsećajući na prilike iz tog perioda, Vučić je rekao da su se zapadne sile nadale da će Srbija brzo kapitulirati nakon početka bombardovanja. Međutim, kako je primetio, otpor je bio jači nego što su očekivali, što je dovelo do dugotrajne krize i nesigurnosti u regionu. On je istakao da je Srbija, i pored teške situacije, prihvatila Rezoluciju 1244 kao neku vrstu kompromisa, ali je naglasio da je način na koji je Kosovo proglasilo nezavisnost stvorio opasan presedan koji se može koristiti u budućim sukobima, poput onog u Ukrajini.
Predsednik Srbije je takođe ukazao na to da se međunarodna politika često menja u zavisnosti od interesa velikih sila, te da su standardi koje postavljaju za druge zemlje često pristrasni. On je ukazao na licemerje u međunarodnim odnosima, gde se vrednosti kao što su poštovanje granica i teritorijalnog integriteta primenjuju selektivno.
Tokom intervjua, Vučić je izrazio zabrinutost zbog trenutne situacije u svetu, gde se konflikti sve više prelivaju iz jednog regiona u drugi, a međunarodni odnosi postaju sve napetiji. On je naglasio da je važno da Srbija ostane stabilna i da se zadrži na putu dijaloga i saradnje sa svim stranama, ali je takođe istakao potrebu za zaštitom nacionalnih interesa.
Vučić je pozvao međunarodnu zajednicu da ponovo razmotri situaciju na Balkanu i da prestane sa jednostranim akcijama koje mogu dovesti do dodatnih tenzija. On je naglasio da je dijalog jedini put ka trajnom rešenju i da je važno raditi na izgradnji poverenja među narodima.
Kao zaključak, Vučić je istakao da će Srbija nastaviti da se bori za svoja prava i interese, ali i da će ostati otvorena za razgovor i saradnju, ukoliko to bude moguće. Njegove reči su podstaknule razmišljanje o složenim pitanjima nacionalnog identiteta, teritorijalne celine i međunarodnih odnosa, koja i dalje ostaju ključna tema u regionu i šire.
