Poseta kineskog predsednika Ši Đinpinga Srbiji, koja je trajala dvadesetak sati, izazvala je različite reakcije i ocene u javnosti. Dok su predsednik države Aleksandar Vučić i predstavnici vlasti bili oduševljeni posetom, mnogi ekonomisti i analitičari izražavaju zabrinutost zbog mogućih posledica po Srbiju u političkim, ekonomskim i finansijskim odnosima sa Kinom.

Ekonomski novinar Miša Brkić ističe da su odnosi između Srbije i Kine počeli da jačaju još u vreme bivšeg predsednika Boris Tadića, ali da je ta saradnja postala intenzivnija u poslednjih nekoliko godina. Srbija je od Kine uzela više od 17 milijardi dolara kredita, ali javnost nema uvid u uslove pod kojima su ti krediti uzeti, što predstavlja problem.

Srbija i Kina su prošle godine potpisale međudržavni trgovinski sporazum, ali se čini da će koristi od tog sporazuma biti vidljive tek za nekoliko godina. Takođe, Saradnja između dve zemlje se uglavnom fokusira na privredna pitanja, dok visoke tehnologije i investicije u modernim tehnologijama nisu deo te saradnje.

Analitičari ističu da budućnost saradnje Srbije i Kine može biti neizvesna, posebno ako se uzmu u obzir odnosi SAD i Kine, kao i odnos Srbije prema EU. Kina je zainteresovana za Balkan zbog inicijative „Pojas i put“, ali je pitanje koliko će ta saradnja doneti koristi i Srbiji.

Poseta kineskog predsednika je takođe izazvala reakcije u Evropi, sa kojom Srbija takođe želi da sarađuje, ali je ključno pitanje kakvi će standardi biti primenjeni u budućoj saradnji. Potrebno je jasno definisati standarde koji se odnose na vladavinu prava, ekologiju, javno zdravlje, transparentnost i radnička prava kako bi saradnja bila održiva i korisna za obe strane.