Netfliksov „The Electric State“ je najskuplji film ovog striming servisa do sada, sa budžetom od 320 miliona dolara. Međutim, uprkos visokom ulaganju, film je naišao na brojne kritike. U glavnim ulogama su Mili Bobi Braun i Kris Prat, a film se opisuje kao zbrzana naučno-fantastična akciona komedija koja, iako nije loša, ni nije posebno dobra.
Kritičarka Tori Brejzir ističe da postoje naznake tokom filma koje sugerišu šta je on mogao postati, s obzirom na to da je bio u razvoju čak sedam godina. Pitanje koje se postavlja je šta ovaj film zapravo predstavlja i za koga je namenjen, iako su braća Ruso bila uključena u projekat od samog početka.
Film se zasniva na istoimenom ilustrovanom romanu Simona Stalenhaga iz 2018. godine, a radnja se odvija u alternativnoj verziji devedesetih godina, nakon neuspelog ustanka robota koji su se borili za svoja prava. Tehnološki milijarder Itan Skejt, kojeg igra Stenli Tuči, dodatno preti robotičkim lovcem koji ugrožava postojanje robota.
Mili Bobi Braun tumači lik problematičnog siročića Mišel, koja pokušava da pronađe svog nestalog brata Kristofera. U tom procesu, ona se povezuje sa lutalicom Kitsom, kojeg igra Kris Prat, i njegovim robotskim prijateljem Hermanom. Njihovo putovanje vodi ih kroz distopijsku Ameriku, gde roboti žive u egzilu.
Jedan od najvećih problema ovog filma je njegova ciljana publika. Postavlja se pitanje da li je film namenjen milenijalcima koji mogu osetiti cinizam u nostalgiji, ljubiteljima romana koji su se već bunili protiv filma, ili pak obožavateljima Mili Bobi Braun koji su premladi da bi imali snažnu vezu sa postavkom filma. Kritičarka Brejzir naglašava da film deluje pomalo zbunjujuće.
Dok su neki delovi filma vizuelno privlačni, inspirisani slikama iz originalnog dela, drugi delovi deluju kao da bi mogli biti zamenjeni bilo kojim drugim retro-futurističkim filmom. Brejzir ukazuje na to da se film bori sa pitanjem kome je zapravo namenjen, što dodatno komplikuje njegov prijem kod publike.
U filmu se ističu i neki snažni trenuci, posebno zahvaljujući Stenliju Tučiju, koji uloga negativca igra veoma uverljivo. Pored toga, nekoliko neobičnih i zabavnih dodataka u scenariju doprinose raznolikosti filma, ali se postavlja pitanje da li su ovi elementi dovoljni da bi opravdali visoki budžet.
Na kraju, kritičarka zaključuje da, iako film ima potencijal, stotine miliona dolara koje su uložene u proizvodnju ne mogu se smatrati dobro potrošenim. U svetlu negativnih kritika i pomešanih reakcija publike, „The Electric State“ može predstavljati razočaranje za Netfliks, koji je od njega očekivao više, s obzirom na visoka ulaganja i popularne zvezde u glavnim ulogama.
Film je izazvao raspravu o tome šta publika zapravo želi od ovakvih projekata i kako se visok budžet može pretvoriti u uspešan film. U vreme kada se mnogi filmovi bore za pažnju gledalaca, „The Electric State“ će možda biti primer kako čak i najveće investicije ne garantuju uspeh na velikom platnu.
