„Inat kuće“ su fascinantni primeri arhitekture širom sveta koji su podignuti iz čistog inata i želje da se komšijama zagorča život. Ove građevine nisu bile namenjene udobnosti ili lepoti, već su bile okrenute ka namernom iritiranju drugih ljudi.
Jedan od najstarijih poznatih primera „inat kuće“ datira iz 1717. godine kada su dvojica braće iz Masačusetsa sagradili usku kuću odvojenu od originalne građevine, jer se nisu podnosili. Ovaj objekat i danas postoji i naseljen je.
Još jedan zanimljiv primer je „mršava“ kuća koju je sagradio ratni veteran u Bostonu kako bi blokirao bratovljeve prozore, nakon što mu je brat prisvojio veći deo imanja.
Čarls Froling je iza 20. veka želeo da izgradi kuću iz snova, ali su ga vlasti grada Alameda sprečile u tome, uskrativši mu veći deo zemlje za izgradnju. Čarls se nije predao, već je svoju kuću pretvorio u noćnu moru za komšije.
Jedan neobičan slučaj se dogodio 1908. godine kada je komšija Francisa O’Rajlija kupio njegovo imanje, ali je odbio da preuzme sam ugao parcele. O’Rajli je izgradio skučenu kućicu dugu 11, a široku tek nešto preko dva metra, koja i danas stoji na istom mestu.
U Sijetlu 1925. godine vlasnik parcele je podigao kuću široku tek nešto više od jednog metra, kao znak protesta kada mu je za ostatak parcele ponuđena smešno mala suma.
Interesantan primer inata je i slučaj Pitsburga gde je Tomas Mekob nakon povratka sa mora otkrio da mu je polubrat nasledio porodično imanje. U inatu je sagradio identičnu kuću preko puta one koju je izgubio.
Džon Tajler je konstruisao svoju kuću u Merilendu u znak protesta protiv gradskih vlasti koje su htele da sagrade put kroz njegovu parcelu. Po lokalnom zakonu, put ne može da se gradi ako pored njega postoji bilo kakvo gradilište, te je Tajler brzom reakcijom sprečio izgradnju puta.
Nisu samo prošle godine bile obilovane „inat kućama“. Godine 2013. LGBT aktivista Aron Džekson je kupio kuću preko puta Vestboro baptističke crkve u znak protesta zbog njihovih antigej stavova i prefarbao je u boje duge koje simbolizuju LGBT zastavu, nazivajući je „Kuća jednakosti“.
Inat nema granica, pa tako u Sarajevu postoji jedan zanimljiv primer. Austrougarske vlasti su želele da sruše restoran i kuću starosedeoca Sarajeva, Benderije, kako bi podigli Gradsku većnicu. Sarajlija je dao pristanak, ali je zahtevao da mu se isplati u dukatima i da njegova kuća bude preneta na drugu stranu Miljacke. Objekat je prenet opeku po opeku, a sada je u njemu restoran sa natpisom: „Bila sam na onoj strani, ali pređoh vamo iz inata“.
„Inat kuće“ su zanimljivi arhitektonski primeri širom sveta koji svedoče o ljudskoj buntovnosti i želji za inat. Ove građevine su postale simboli nepomirljivosti i izazivači osmeha i čuđenja kod prolaznika širom sveta.
