Zvanični srednji kurs dinara za evro ostaje stabilan u sredu, objavila je Narodna banka Srbije. Kurs će biti 117,1191 dinara za evro, što je gotovo isto kao i danas. Dinar je jači za 0,1 odsto u odnosu na evro u poređenju sa pre mesec dana, kao i na godišnjem nivou. Od početka godine, kurs dinara prema evru nije se promenio.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je jači za 0,2 odsto u utorak, sa vrednošću od 107,6363 dinara za dolar. Međutim, kurs dinara je niži za 0,6 odsto u odnosu na dolar nego što je bio pre mesec dana. Na godišnjem nivou, kurs dinara prema dolaru nije se promenio, dok je od početka godine oslabio za 1,6 odsto.

Nastavljajući priču o valutama, Narodna banka Srbije je objavila podatke o zlatnim i deviznim rezervama zemlje. Prema tim podacima, zlatne rezerve su se smanjile i iznose 30,3 miliona evra, dok su devizne rezerve povećane na 13,99 milijardi evra. Ove brojke pokazuju stabilnost i sigurnost srbijanskog finansijskog tržišta.

Bankarski sektor u Srbiji takođe pokazuje stabilnost. Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupna aktiva banaka u julu iznosila je 24,7 milijardi evra, što je povećanje od 1,5 odsto u odnosu na jun. Takođe, neto dobit bankarskog sektora u prvih sedam meseci ove godine bila je 52,5 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 15 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ovi pokazatelji ukazuju na stabilnost i rast bankarskog sektora Srbije.

Pored finansija, u Srbiji se bilježi i rast u industriji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja u julu porasla je za 26,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Ovo je najveći rast industrijske proizvodnje od maja 2010. godine. Sva velika industrijska preduzeća su zabeležila rast proizvodnje, a najveći uticaj na ovaj rast imala je proizvodnja električne energije.

Uz rast industrijske proizvodnje dolazi i povećanje izvoza. Prema podacima Privredne komore Srbije, vrednost izvoza Srbije u prvoj polovini 2021. godine iznosila je 10,6 milijardi evra, što je povećanje od 25,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ovo povećanje je rezultat rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda, nameštaja, mašina i opreme. Ovi podaci ukazuju na oporavak tržišta i ekonomije Srbije nakon pandemije.

Još jedan sektor koji bilježi rast i razvoj u Srbiji je turizam. Prema podacima Turističke organizacije Srbije, broj noćenja stranih turista u julu bio je 482.937, što je povećanje od 107,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Ovo povećanje rezultat je popuštanja mera i otvaranja granica nakon pandemije. Najviše noćenja ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Turske i Albanije. Ovi podaci pokazuju da se turizam u Srbiji brzo oporavlja i da privlači sve više stranih posetilaca.

U celini, ekonomska situacija u Srbiji pokazuje stabilnost, rast i oporavak nakon pandemije. Finansijski sektor, industrija, izvoz i turizam beleže rast i razvoj, a zlatne i devizne rezerve drže se na stabilnom nivou. Ovi podaci pokazuju da se Srbija uspešno oporavlja i nastavlja da se razvija uprkos izazovima koje je donela pandemija.