Gradonačelnik Preševa, Šćiprim Arifi, upozorio je danas da će uskoro biti vidljive posledice politike premijera privremenih prištinskih institucija, Aljbina Kurtija, koji, po njegovom mišljenju, nije ni prijatelj ni partner Sjedinjenih Američkih Država. U objavi na platformi X, Arifi je naveo da su se takvi stavovi poslednjih dana mogli čuti i od samih američkih i međunarodnih ambasadora.
„Kuda vodi ova bezglava aleja zastranjene Kurtijeve vlade, kao i posledice ovog odvraćanja od albanske nacionalne politike, videće se uskoro,” napisao je Arifi.
Američki zvaničnici oštro su regovali na odluku Prištine o zabrani dinara na KiM. Stejt department saopštio je 1. februara, kada je ta odluka centrale banke u Prištini stupila na snagu, da su SAD duboko razočarane tom odlukom i da od Prištine traže da odloži njeno sprovođenje.
Pomoćnik američkog državnog sekretara, Džejms O’Brajen, izjavio je ranije ove nedelje da su SAD zabrinute zbog uredbe Centralne banke u Prištini (CBK) o zabrani upotrebe dinara na Kosovu i Metohiji i istakao da prištinske vlasti treba da povuku tu odluku. On je rekao da je Priština zabranom dinara dovela u pitanje partnerstvo sa SAD, jer je tu odluku donela uprkos protivljenju Vašingtona.
Američki ambasador u Prištini, Džefri Hovenijer, ponovio je u četvrtak poziv prištinskim vlastima da odlože odluku o zabrani dinara na Kosovu i Metohiji i rekao da je situacija sa dinarom uticala na partnerstvo SAD sa tzv. Kosovom.
Odluka Prištine da zabrani korišćenje dinara na Kosovu i Metohiji pokrenula je niz reakcija i zabrinutosti, kako u regionu, tako i u međunarodnoj zajednici. Mnogi smatraju da će to imati ozbiljne posledice ne samo po ekonomskoj, već i na političkom planu.
„Ovo nije samo finansijsko pitanje već i pitanje da li su politički lideri koji sebe ispravljaju albanskim liderima, kao i prethodnici, ali ja veoma jasno kazem da to sad neće učiniti“, rekao je Arifi.
Kurti, međutim, tvrdi da je u pitanju isključivo ekonomska odluka i da ne ugrožava nikakva prava Srba na Kosovu.
„Ovo je ekonomska odluka i u skladu sa tim nećemo isticati nacionalnu pripadnost kovanica. Ova uredba neće uticati na depozite u dinarima, već isključivo na transakcione račune“, kazao je Kurti.
Iz centralne banke u Prištini su istakli da je cilj ove odluke jačanje ekonomske politike i dovođenje u red deviznog tržišta.
Šta god bio motiv ove odluke, jasno je da ona nije donela ništa dobro za odnose između Prištine i Vašingtona. Američka administracija je jasno stavila do znanja da je ovo potez koji ne podržava, a to bi uskoro moglo doneti ozbiljne posledice po jednu i drugu stranu.
Nema dileme da takav odnos, kakav god motiv bio u pitanju, utiče na čitav region, jer Srbija sa kojom ima niz nerešenih pitanja, i takođe nema nameru da se naslanja na Prištinu.
Iako je u poslednje vreme bilo znakova približavanja Beograda i Prištine, jedna takva odluka može upropastiti sve napore da se krene ka rešenju koje priprema Vašingtonom, a koje bi obuhvatilo niz mera koje bi ekonomski relaksiralo čitav region Balkana.
