Državni sekretar Ministarstva informisanja Miloš Garić je danas izneo svoja očekivanja o izazovima koji čekaju novog specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine, Petra Sorensena. Garić je naglasio da nasleđe koje je ostavio odlazeći predstavnik Miroslav Lajčak predstavlja značajan teret, s obzirom na trenutnu dramatičnu situaciju na Kosovu i Metohiji.
Garić je za RTS rekao da je situacija na Kosovu i Metohiji danas mnogo napetija nego što je bila 2020. godine, kada je Lajčak preuzeo dužnost. Prema njegovim rečima, Lajčak je došao u vreme kada je Angela Merkel bila ključna figura u evropskoj politici i da je bio eksponent nemačke politike na Balkanu. Garić smatra da Sorensen, kao novi predstavnik, mora pre svega da se suoči sa problemima koje je izazvao premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.
„Videćemo da li je on kadar da to i sprovede. Tu su obaveze iz 2013. godine i Briselskog sporazuma, od kojih je i sama EU, nažalost, odstupila,“ ukazuje Garić. On ističe da je pitanje koliko će Sorensen moći da utiče na situaciju i kakve će zadatke dobiti od Kaje Kalas, šefice Evropske komisije.
Garić smatra da Sorensen poseduje određene kvalifikacije za ovu poziciju, s obzirom na njegovo diplomatsko iskustvo stečeno u različitim misijama u regionu, uključujući Skoplje, Prištinu, Sarajevo, Zagreb i Beograd. Ipak, ostaje neizvesno da li će imati težinu potrebnu za suočavanje sa izazovima koji ga očekuju. Garić izražava zabrinutost da EU ne obraća dovoljno pažnje na pitanje Kosova i Metohije.
U Briselu, prema njegovim rečima, ne postoji jedinstveni stav o Kosovu. „Pet država članica ne priznaje Kosovo. Sorensen će se suočiti s izazovima u zavisnosti od ciljeva koje postavi i zadataka koji mu budu povereni od strane Kalas,“ naglašava Garić. Ako Sorensen bude imao za cilj da normalizuje odnose i osigura da Srbi na Kosovu mogu ostvarivati svoja prava, suočiće se s teškim zadatkom da natera drugu stranu, odnosno Prištinu, na saradnju.
S obzirom na trenutne okolnosti, Garić je izrazio sumnju da će EU preduzeti konkretne korake za rešavanje situacije na Kosovu, ukoliko Sorensen bude radio na afirmaciji kosovske nezavisnosti i povlađivanju maksimalističkim ciljevima Kurtija. „Ako se bude išlo na to da se nastavi sa afirmacijom kosovske nezavisnosti, to će biti izazov kako naterati srpsku stranu na kompromis,“ zaključuje Garić.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu atmosferu na Kosovu i Metohiji, gde se Srbima često uskraćuju osnovna ljudska prava. Garić podseća na važnost formiranja Zajednice srpskih opština, što je deo Briselskog sporazuma, i naglašava da je to ključno za stabilnost regiona. On ističe da je potrebno stvoriti uslove za dijalog i saradnju, kako bi se postigao trajan mir i stabilnost na ovim prostorima.
Sve u svemu, pred Sorensenom su veliki izazovi, a od njegovih sposobnosti i pristupa zavisi kako će se razvijati odnosi između Beograda i Prištine. Garić naglašava da je od suštinskog značaja da EU preuzme aktivniju ulogu u ovom procesu, kako bi se obezbedila prava svih građana na Kosovu, a posebno Srba koji se suočavaju s brojnim poteškoćama.
Garić na kraju apeluje na međunarodnu zajednicu da prepozna važnost stabilnosti na Balkanu i da deluje kako bi se izbegle dalje tenzije i konflikti, koji mogu imati dugoročne posledice po ceo region.
