Više građana dobilo je lažne poruke „Pošte Srbije.“ Iz „Pošte Srbije“ ističu da je cilj obmane davanje ličnih podataka korisnika o platnoj kartici, a da iz kompanije nikada nisu slali takav zahtev. Stručnjaci upozoravaju da u slučaju prevare odmah treba obavestiti matičnu banku. Korišćenje ćirilice, latinice i pozivi na hitnost su znaci koji upućuju na nameštaljku, navode nadležni. „Vaš paket je stigao u skladište i ne može biti dostavljen zbog nepotpune informacije o adresi. Molim vas, potvrdite vašu adresu na sledećem linku.“ Mnogi građani su u poslednje vreme dobili ovu poruku.
Direktorka Funkcije informacionih tehnologija, elektronskih komunikacija i razvoja u „Pošti Srbije“ Milica Spasić navodi da je u pitanju klasična prevara kada korisnici unesu svoje podatke. „Na narednoj stranici trebalo je da unesu i podatke o svojoj kartici kako bi platili neku sumu novca da bi im pošiljka ponovo bila isporučena. Korisnici koji su uneli svoje podatke, zapravo su bili prevareni i zloupotrebljeni su njihovi podaci. ‘Pošta Srbije’ se korisnicima nikad tako ne obraća i ne očekuje od njih da na nekoj internet stranici unesu svoje lične podatke. To korisnici treba uvek da imaju na umu“, kaže Spasićeva.
Ćirilica i latinica u poruci, pozivanje na hitnost – znakovi su koji mogu ukazati na prevaru, a stručnjaci upozoravaju da posebno treba obratiti pažnju na sadržaj linka u poruci. Stručnjak za informacionu bezbednost Luka Milinković kaže da link koji korisnici dobiju često sadrži slučajan raspored karaktera, zato što se radi o izmišljenim linkovima o stvarnoj instituciji. „Sam link ih može povući da se uloguju sa svojim podacima za m-banking ili za mejl ili ih može povući da ostave svoje podatke o platnim karticama, koje onda zlonamerne osobe koriste kako bi te podatke zloupotrebili“, kaže Milinković za RTS.
Ljudi često shvate da su žrtve prevare tek kad ostanu bez novca na računu. Viši stručni saradnik za regulativu i analizu u Sektoru za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije Đorđe Gojković ističe da, kada građanin shvati da je pogrešio i da je reč o prevari, pre svega treba bez odlaganja da obavesti banku čiji je platni instrument zloupotrebljen. „Da bi banka izvršila blokadu platne kartice i da bi se obustavila sva plaćanja i dalja zloupotreba kartice“, zaključuje Gojković.
Prošle godine NBS je korisnicima zloupotrebljenih platnih kartica vratila više od 17 miliona dinara.
