Marine Le Pen, lider desničarske stranke Nacionalno okupljanje, planira prisustvovati sahrani heroja francuskog otpora Misaka Manučijana u Panteonu u Parizu, uprkos protivljenju predsednika Emanuela Makrona. Njen potparol je saopštio da će se ona ipak pojaviti na svečanoj ceremoniji, gde nacija oda počast pokojnom Manučijanu. Žan-Pjer Sakun, predsednik komiteta odgovornog za sahranu, rekao je da prisustvo RN „nije veliko zadovoljstvo“, ali kao parlamentarna stranka RN ima pravo da bude tamo. Misak Manučijan rođen je u Jermeniji 1906. godine, pobegao je od Jermenskog genocida u Francusku i tokom Drugog svetskog rata predvodio je manju grupu stranaca u borbi protiv nemačke okupacije, a nažalost, pogubljen je od strane nacista 1944. godine.

Marine Le Pen, poznata francuska političarka i lider desničarske stranke Nacionalno okupljanje, izazvala je kontroverze svojom najavom prisustvovanja sahrani heroja francuskog otpora Misaka Manučijana u Panteonu u Parizu. Predsednik Emanuel Makron izrazio je lično protivljenje njenom dolasku, ali Le Pen se neće povući i planira da bude prisutna na svečanoj ceremoniji. Njen potparol istakao je da će se ona ipak pojaviti na sahrani i odati počast Manučijanu. Iako predsednik komiteta odgovornog za sahranu, Žan-Pjer Sakun, nije oduševljen njenim dolaskom, istakao je da stranka Nacionalno okupljanje ima pravo da bude tamo kao parlamentarna stranka. Ova situacija je izazvala mnogo polemike i podelila javnost u Francuskoj.

Misak Manučijan je rođen u Jermeniji 1906. godine i sa devet godina je pobegao od Jermenskog genocida u Francusku. Tokom Drugog svetskog rata, on je predvodio manju grupu stranaca u borbi protiv nemačke okupacije, ali nažalost, pogubljen je od strane nacista 1944. godine. Njegovo herojsko delovanje tokom rata i doprinos francuskom otporu ga je učinilo veoma poštovanim i njegova sahrana u Panteonu je značajna ceremonija koju nacija posmatra kao odavanje počasti istinskom heroju.

Marine Le Pen i predsednik Emanuel Makron već su dugo u političkom konfliktu, sa različitim stavovima o pitanjima kao što su imigracija, nacionalna sigurnost, i ekonomija. Njen dolazak na sahranu, uprkos protivljenju predsednika, dodatno je zaoštrio sukob između dve političke struje. Le Pen je poznata po svom nacionalističkom i anti-imigracionom stavu, dok Makron zagovara liberalne stavove i politike koje promovišu multikulturalnost i globalizaciju. Njihov sukob odražava polarizaciju unutar francuske političke scene, a prisustvo Le Pen na sahrani Manučijana moglo bi imati političke posledice u Francuskoj.

Ovaj incident ukazuje na duboku političku podeljenost u Francuskoj, gde nacionalna politika postaje sve više konfrontaciona. Revizija istorijskih događaja i odavanje počasti herojima iz prošlosti postaju predmet političkog obračuna, što dodatno polarizuje društvo. Ovakav konflikt može imati dugoročne posledice na političku stabilnost i jedinstvo Francuske, posebno jer su Le Pen i njen RN postali sve popularniji među biračima koji se protive vladajućoj političkoj eliti. Njeno prisustvo na sahrani takođe ukazuje na promene u kulturi sećanja i nacionalnog identiteta, gde se tradicionalna poštovanja prema herojima revidira u skladu sa političkim interesima.

Sahrana Misaka Manučijana u Panteonu će biti značajan događaj za francusko društvo i politiku, jer će ta manifestacija odražavati sukob između tradicionalne elite i novih političkih snaga. To će biti test za političku stabilnost Francuske i stepen podrške koju Le Pen i njen RN uživaju među francuskim građanima. Takođe, to će biti prilika da se ispitaju granice političkog pluralizma i slobode izražavanja u savremenom francuskom društvu. U svakom slučaju, sahrana Manučijana će ostaviti dubok politički trag i verovatno će imati uticaj na buduće političke događaje u Francuskoj.