Prema najnovijim podacima Američkog centra za sneg i led, treći uzastopni pad površine morskog leda oko Antarktika doveo je do istorijskog nivoa ispod dva miliona kvadratnih kilometara. Ova situacija nije zabeležena ni jednom pre 2022. godine, od kada su počela satelitska merenja 1979. godine.

Naučnici su izrazili zabrinutost zbog ovog trenda, nazivajući ga „nagli kritični prelaz“ i upozoravajući na globalne posledice. Vil Hobs, naučnik za proučavanje leda sa Univerziteta Tasmanija, istakao je da su poslednje tri godine zabeležene kao sa najnižim nivoima leda do sada.

Morski led na Antarktiku dostiže svoj najniži nivo usred leta na tom kontinentu, u februaru svake godine. Poslednji petodnevni presek, obavljen 18. februara, pokazao je da je površina leda pala na 1,99 miliona kvadratnih kilometara, a samo tri dana kasnije, 21. februara, na 1,98 miliona kvadrata. Najniži nivo zabeležen je u februaru 2023. godine, kada je iznosio 1,78 miliona kvadratnih metara.

Gubitak morskog leda na Antarktiku samo je jedan od nekoliko alarmantnih promena koje se primećuju na tom kontinentu, a koje će, prema upozorenju naučnika, imati ozbiljne globalne posledice. Smanjenje površine leda izlaže veći deo kopna okeanu, što ubrzava gubitak leda na kopnu i može dovesti do porasta nivoa mora širom sveta.

Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za naučnike i vlade širom sveta, koji će morati da preduzmu hitne akcije kako bi zaustavili dalje gubitke leda na Antarktiku i sprečili katastrofalne posledice po planetu. Pitanje klimatskih promena i očuvanja životne sredine postaju sve urgentnija tema, a potrebno je da se svi uključe u rešavanje ovog globalnog problema.