Svijetu nikada nije dovoljno novih tableta, tako šarene, tako privlačne, još ako udaraju u glavu…

E, posljednja u nizu pomama nema veze sa „pilulama za glavu“, što je donekle sreća, ali ima veze sa bolešću novog doba – gojaznošću. Farmaceutske kompanije su ušle u ozbiljnu trku i konkurencija je velika – Novo Nordisk je napravio Ozempik (Ozempic) i Wegovy, Kompanija Eli Lili prodaje Muonjaro i Zepbound. Razlika je u tome što ovi lekovi dolaze u vidu injekcija za kućnu upotrebu, ali suština je ista.

Kako je došlo do ove pomame za lekovima koji, u stvari, snižavaju nivo šećera u krvi i pomažu u mršavljenju? Da ne poveruješ, ali opet je krenulo od Ilona Maska, vlasnika Tesle i platforme „Iks“, milijardera koji je odskora i veliki obožavalac Donalda Trampa. I često u svakoj čorbi mirođija, što kažemo mi sa brdovitog Balkana.

On je, ako ne prvi, a onda među prvim „slavnim ličnostima“ koje su promovisale jedan od gorenavedenih lekova. Reče, negde sredinom prošle godine Mask, kako ga taj lek drži u dobroj formi. A kad te Mask nahvali, posebno kad su tabletice u pitanju, kiša dolara, evra i sličnih valuta počinje da pljušti i teško se zaustavlja. Tako su mediji preneli da je vrednost kompanije Novo Nordisk toliko porasla da je prevazišla vrednost celokupne ekonomije Danske, države njenog porekla. Precizno – u avgustu prošle godine vrednost Novo Nordiska iznosila je 425 milijardi dolara. U to vreme, BDP Danske bio je 395 milijardi dolara.

Dakle, Mask je među prvima povukao nogu, danska firma se žestoko oparila, a onda su se i ostali takozvani „selebritiji“ pridružili reklamiranju. Mnogi nisu previše poznati u Srbiji, ali među njima je čuvena voditeljka Opra Vinfri i glumica Vupi Goldberg. Njih dve, inače krupnije građe, su rekle da su se prepolovile kad su počele da gutaju hit-tablete, odnosno injekcije, za mršavljenje. Istini za volju, nisu se svi izrazili pohvalno, ima i onih koji su rekli da radije vežbaju i trče nego što gutaju lekove. Međutim, trik je u tome što je stvoren, što kažu mladi, „hajp“, prodaja je skočila i to je jedino važno proizvođačima.

Danas, prema poslednjim informacijama, vrednost kompanije Novo Nordisk je 2,7 biliona. Da, biliona. Doduše danskih. Dakle, vrednost im je porasla šestostruko, u roku od samo godinu i kusur dana.

Da li, ipak, postoji kvaka? Pa, nije slučajno što isključivo „selebritiji“ reklamiraju lekove danske firme u Americi. Kvaka je, naravno, u ceni.

Pomenuti Ozempik u SAD-u košta 968 dolara, dok je Wegovy neverovatnih 1.349 dolara. Zanimljivo je da se ti isti lekovi u Evropi prodaju za oko 60, odnosno 90 evra. To je za zalihu na mesečnom nivou.

Dakle, namazani farmaceuti su drastično povećali cenu tamo gde treba, u SAD-u, gde ima mnogo gojaznih, a i dovoljno bogatih da to plate.

Naravno, za prosečne građane to je i u Evropi, a posebno u Americi i dalje skup lek. Novo nordisk je, od 2018. godine samo u SAD-u zaradio 50 milijardi dolara, što je 72 odsto njihove zarade. Zato je američki senator Berni Sanders izjavio da su Sjedinjene Države, „krava muzara za keš“, za Novo Nordisk i njihovog izvršnog direktora Larsa Frurgarda Jorgensena.

I to posebno zato što jedna studija sa uglednog univerziteta Jejl utvrdila da je trošak proizvodnje oba leka, pazi sad – manji od 5 dolara na mesečnom nivou.

Dakle, firma je odvalila cenu (malo kriminalno) i roba ide kao alva. S druge strane, stručnjaci su uglavnom složni u proceni da jesu revolucionarni i da zaista pomažu u blokiranju apetita.

Ipak, i tu se javlja problem i to ogroman – gojaznost je hronična bolest. Ukratko, prekidom uzimanja leka, gojaznost, to jest apetit, se vraća. Jasno je kuda to vodi…

I opet se vraćamo na mnogo puta ponovljenu činjenicu – svet se vrlo malo, a najčešće nimalo ne menja. Kompanije za proizvodnju lekova trenutno cvetaju, jer cveta gojaznost. Zato što je promena životnih navika, što kažu stari „aman, probuši kašiku“, idi šetaj i mrdaj se, mnogo teža od gutanja tabletica ili u ovom slučaju, bezbolnog bockanja modernim injekcijama, piše Biz portal.

Najnoviji problem je u tome što su se na tržištu pojavili falsifikovani lekovi, pogotovo u SAD-u. I mnogo jeftiniji. I ne treba biti prorok pa shvatiti da će se i ova pomama na kraju pretvoriti u bolest, umesto u lečenje. A za to vreme, kompanije će vredeti bar 10 biliona dolara, ako ne i deset puta više.