Biračka mesta za predsedničke izbore u Belorusiji zatvorena su u 20 časova po lokalnom vremenu, a beloruska centralna komisija je započela prebrojavanje glasova, javlja agencija Belta. Ovi izbori su bili predmet velike pažnje, s obzirom na to da je aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, tražio novi mandat.
Prema preliminarnim rezultatima izlaznih anketa, Lukašenko je osvojio oko 87,6% glasova, dok su ostali kandidati dobili između jedan i tri procenta. Izlaznost na izborima do 18 časova iznosila je 81,50%, saopštila je sekretarica Centralne izborne komisije, Elena Baldovskaja. U celoj zemlji bilo je 5.325 biračkih mesta, a pravo glasa imalo je 6,9 miliona građana.
Rano glasanje se održalo od 21. do 25. januara, gde je izlaznost bila 41,81%. Ovo je dodatno povećalo ukupnu izlaznost na dan izbora, iako su neki analitičari izrazili sumnju u transparentnost i poštenje izbornog procesa. Lukašenko je suočen sa kritikama zbog načina na koji je održavao vlast, uključujući represiju opozicije i kontrolu medija.
Pored Lukašenka, na izborima su učestvovali još četiri kandidata. Aleksandar Hižnjak, predsednik Republikanske partije rada i pravde, Aleg Gajdukevič, predsednik Liberalno-demokratske partije Belorusije, Ana Kanapatska, preduzetnica, i Sergej Sirankov, prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Belorusije, pokušali su da se suprotstave dugogodišnjem predsedniku.
Beloruski izbori su često bili obeleženi optužbama za neregularnosti, a međunarodni posmatrači su izrazili zabrinutost zbog slobode i pravičnosti izbora. Lukašenko je prethodnih godina suočen sa masovnim protestima i kritikama zbog svoje vladavine, posebno nakon spornog izbora 2020. godine, kada su izbili veliki protesti protiv njegove vlasti.
Ove godine, međunarodna zajednica je pažljivo pratila izbore, a mnogi su izrazili očekivanja da bi rezultati mogli ponovo izazvati proteste. Uoči izbora, vlasti su pojačale bezbednost i uvele dodatne mere kako bi sprečile potencijalne nemire.
Analitičari ukazuju na to da će, bez obzira na konačne rezultate izbora, politička situacija u Belorusiji ostati napeta. Lukašenko se suočava sa sve većim pritiscima kako od strane opozicije, tako i od strane međunarodne zajednice, koja ga je kritikovala zbog kršenja ljudskih prava i demokratskih normi.
Očekuje se da će Lukašenko nastaviti sa svojom politikom upravljanja i represije, dok će opozicija tražiti načine da se organizuje i poveća svoj uticaj. Izbori su takođe važni i za odnose Belorusije sa susednim zemljama, kao i sa Rusijom, koja je tradicionalno bila jedan od glavnih saveznika Lukašenka.
Na kraju, rezultati izbora će imati značajan uticaj na budućnost Belorusije, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu. Građani Belorusije će, s obzirom na sve više izazova s kojima se suočavaju, morati da se suoče sa stvarnošću koja dolazi nakon ovih izbora i potencijalnim promenama koje bi mogle uslediti. U svakom slučaju, izbori su još jednom pokazali složenost političke situacije u ovoj zemlji i izazove sa kojima se suočava Lukašenko u održavanju svoje vlasti.
