Zagrebački Večernji list je otkrio planove hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da u zaključke Evropskog saveta unese formulacije o zabrinjavajućim događajima na Zapadnom Balkanu. Međutim, Mađarska je blokirala ovu inicijativu, tvrdeći da bi takvo nešto moglo izazvati probleme u vezi sa konsenzusom svih 27 država članica Evropske unije.
Hrvatska je predložila da se u zaključcima Evropskog saveta naglasi da „zabrinjavajući događaji u Bosni i Hercegovini i Srbiji prete destabilizaciji šireg regiona Zapadnog Balkana“. Mađarska je, s druge strane, odbila da saglasi takvu formulaciju, insistirajući na opštem terminu „pitanje“ umesto specifičnog navođenja problema. Prema saznanjima Večernjeg lista, zbog protivljenja Mađarske nije postignut konsenzus, te su zaključci ostali opšti, a jedina konstatacija je da je Evropski savet raspravljao o situaciji na Balkanu, uz najavu da će se tom temom baviti na sledećem sastanku u aprilu.
Pripremni sastanci su pokazali da je Mađarska bila posebno oprezna kada je u pitanju precizno navođenje problema, što je dodatno otežalo situaciju. Plenković je, suočen s tim izazovima, odlučio da tokom samita iznese stav Hrvatske o stabilnosti u BiH i situaciji u Srbiji, nadajući se da će privući pažnju lidera drugih država. U izjavi tokom pauze samita, rekao je da „vreme je da se jedan deo pažnje usmeri i na područje koje se pokazalo veoma zapaljivo tokom proteklih 35 godina“.
Iako se tokom rasprave nije spominjalo protivljenje Mađarske, Plenković je naglasio važnost posvećivanja pažnje događajima u jugoistočnoj Evropi. Prema njegovim rečima, naredni sastanak Evropskog saveta treba da se fokusira na ozbiljnu raspravu o dešavanjima u Bosni i Hercegovini i Srbiji. On je dodao da su Hrvatska i Slovenija tražile jaču formulaciju u zaključcima, ali da su se saglasili na „samo dve rečenice“ koje su na kraju bile nebitne.
U zaključcima Evropskog saveta jedino se potvrđuje da je tema situacije na Balkanu raspravljana, ali se ne navode konkretni problemi ili opasnosti, što ostavlja otvorena pitanja o budućim koracima i mogućnostima delovanja Evropske unije u toj regiji. Ovaj razvoj događaja pokazuje složenost političkih odnosa unutar EU, kao i izazove koji se postavljaju pred zemlje članice kada je reč o stabilnosti i bezbednosti na Zapadnom Balkanu.
Mađarska se, očigledno, oseća odgovornom za očuvanje stabilnosti i izbegavanje potencijalnih tenzija koje bi mogle proizaći iz otvorenih pitanja u vezi s BiH i Srbijom. Ovaj pristup može biti i deo šire strategije Mađarske da igra ključnu ulogu u oblikovanju politike EU prema Balkanu, što može imati dugoročne posledice na regionalnu stabilnost.
Plenkovićeva strategija da iznese zabrinutosti Hrvatske na evropskoj sceni može biti viđena kao pokušaj da se poveća vidljivost problema na Balkanu, ali se postavlja pitanje koliko će to biti efikasno bez podrške drugih članica EU. Osim toga, važno je napomenuti da je stabilnost na Balkanu od suštinskog značaja ne samo za zemlje u regionu, već i za Evropsku uniju u celini, koja se suočava s brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima.
Ova situacija osvetljava složenost odnosa između članica EU kada su u pitanju regionalni problemi i izazovi, te ukazuje na potrebu za većom saradnjom i razumevanjem među državama članicama kako bi se osigurala stabilnost na Zapadnom Balkanu i šire. U tom kontekstu, sledeći sastanak Evropskog saveta u aprilu mogao bi biti ključan za dalje oblikovanje politike EU prema ovoj važnoj regiji.
