Kancelarija mađarskog premijera Viktora Orbana najavila je mogućnost povlačenja Mađarske iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Ova izjava dolazi u kontekstu sličnih odluka koje su donete u drugim zemljama, kao što su Sjedinjene Američke Države i Argentina. Predsednik SAD, Donald Tramp, naredio je povlačenje iz SZO odmah nakon preuzimanja funkcije 20. januara, a argentinska vlada je najavila sličan korak u poslednjim danima.
Ministar zadužen za kabinet premijera Orbana, Gergelj Guljaš, izjavio je da bi bilo razumno razmotriti ovaj potez, naročito nakon što je „najmoćnija država na svetu“ odlučila da napusti organizaciju. On je istakao da Mađarska može doneti odluku nakon razmatranja situacije i da će se prikloniti zaključcima koji se donesu u vezi sa ovim pitanjem. Guljaš je naglasio da je važno razmotriti sve aspekte, posebno jer se SZO suočava sa kritikama koje se tiču njenog upravljanja tokom pandemije Kovid-19.
Tramp i njegovi saveznici su optuživali SZO da se meša u suverenitet zemalja i da je pod uticajem Kine, kao i da je njen odgovor na pandemiju bio nedovoljno kompetentan. Ove tvrdnje je u ponedeljak odbacio generalni direktor SZO, Tedros Adanom Gebrejesus, naglašavajući da je SZO nepristrasna agencija UN koja služi svim zemljama i ljudima.
Tedros je dodao da, kada zemlje postavljaju zahteve koji prevazilaze misiju SZO da podrži globalno zdravlje, agencija reaguje sa „ljubazno, ne“. Ova izjava ukazuje na pokušaj SZO da održi svoj integritet i nezavisnost, uprkos pritiscima i kritikama.
SZO je osnovana 1948. godine sa ciljem da unapredi globalno zdravlje i da se bori protiv epidemija i pandemija. Tokom svoje istorije, organizacija je delovala kao ključni igrač u globalnim zdravstvenim krizama, uključujući borbu protiv HIV/AIDS-a, malarije, tuberkuloze, kao i tokom izbijanja bolesti poput ebole i SARS-a. Međutim, njena reputacija je dovedena u pitanje tokom pandemije Kovid-19, kada su mnoge zemlje kritikovale njen odgovor i preporuke.
Povlačenje zemalja iz SZO može imati ozbiljne posledice po globalno zdravlje. Ovo bi moglo dovesti do smanjenja saradnje u borbi protiv globalnih zdravstvenih pretnji i umanjiti efikasnost međunarodnih napora da se suprotstave pandemijama. Takođe, može podstaći druge zemlje da razmotre slične korake, što bi moglo dovesti do daljih podela u međunarodnoj zajednici u vezi sa pitanjima javnog zdravlja.
Mađarska se, kao i mnoge druge zemlje, suočava sa izazovima vezanim za zdravstveni sistem, a odluke o povlačenju iz međunarodnih organizacija mogu dodatno otežati situaciju. Tokom pandemije, mnoge zemlje su se oslanjale na SZO za informacije i smernice, a povlačenje iz organizacije može dovesti do neizvesnosti u vezi sa budućim zdravstvenim politikama.
U međuvremenu, SZO se suočava sa stalnim pritiscima da poboljša svoje delovanje i odgovore na krize. Organizacija je najavila niz reformi kako bi poboljšala svoje kapacitete i odgovorila na kritike koje su se pojavile tokom pandemije. Ove reforme uključuju jačanje sistema za brzo reagovanje, poboljšanje transparentnosti i saradnje sa zemljama članicama, kao i unapređenje komunikacije sa javnošću.
Kako se situacija razvija, važno je pratiti odluke koje donose zemlje članice SZO i njihov uticaj na globalno zdravlje. Povlačenje Mađarske iz SZO može biti samo prvi korak u širem trendu koji bi mogao promeniti način na koji se međunarodna zajednica bori protiv zdravstvenih kriza.
U svetlu ovih događaja, jasno je da su odluke o članstvu u međunarodnim organizacijama veoma kompleksne i da zahtevaju pažljivo razmatranje svih aspekata. Uloga SZO u globalnom zdravlju ostaje ključna, ali izazovi i kritike sa kojima se suočava organizacija naglašavaju potrebu za reformama i prilagođavanjem novim realnostima u svetu.
