Šef srpske diplomatije Marko Đurić večeras je najoštrije demantovao navode koje su u javnosti izneli Zdravko Ponoš, Vojislav Šešelj i Borko Stefanović, tvrdeći da se radi o lažima u vezi sa sadržajem njegovih razgovora tokom Minhenske bezbednosne konferencije. Đurić je na platformi X poručio da je ponašanje pomenutih političara neodgovorno i da su spremni da žrtvuju srpske državne interese šireći neistine u trenutku kada su odnosi Srbije sa velikim silama ključni.
On je naglasio da je posebno zabrinut zbog „neistina“ koje dolaze od Ponoša, Šešelja i Stefanovića, ističući da je njihovo ponašanje više usmereno na lične interese nego na stvarne interese Srbije. Đurić je rekao da „laže kao pas“ i da njihovi pokušaji da ga diskredituju ne mogu da dovedu do uspeha, s obzirom na to da „do sada nisu uspeli ni u čemu drugom“.
U svojoj izjavi, Đurić je naglasio da ne bi odgovarao na njihove optužbe da nije bio „zgrožen“ načinom na koji se igraju sa državnim interesima. On je dodao da je zanimljivo što su se Ponoš, Šešelj i Stefanović okupili oko ove teme, nazivajući ih „okupljanjem lažova i rent-a-lažova“. „To okupljanje pozdravljam i doživljavam kao ohrabrenje“, zaključio je Đurić.
Ove izjave dolaze usred tenzija u srpskoj politici, gde se često postavljaju pitanja o diplomatskim naporima i strategijama koje zemlja sprovodi. Minhenska bezbednosna konferencija, koja se održava svake godine, predstavlja ključnu platformu za međunarodnu diplomaciju i razgovore o bezbednosnim pitanjima. U ovom kontekstu, Đurićev odgovor može se smatrati pokušajem da se odbrani srpska pozicija na međunarodnoj sceni i da se zaštiti ugled srpske diplomatije.
Đurić je ranije bio ključna figura u vođenju srpske spoljno-političke strategije, posebno u kontekstu odnosa sa Zapadom i susednim zemljama. Njegove izjave sugerišu da se oseća pod pritiskom zbog kritika koje dolaze iz opozicionih redova, ali i da je odlučan da brani politiku koju vodi.
Politička scena u Srbiji je već dugo vremena podeljena, a sukobi između različitih političkih stranaka često se reflektuju na način na koji se izvode diplomatski razgovori. Đurićeve optužbe na račun Ponoša, Šešelja i Stefanovića ukazuju na dublje tenzije unutar srpske politike, koje se često manifestuju kroz javne napade i optužbe.
S druge strane, Ponoš, Šešelj i Stefanović mogu smatrati da njihovi kritički stavovi prema Đuriću i njegovim politikama predstavljaju legitimnu opoziciju, te da imaju pravo da izraze svoje mišljenje o njegovim diplomatskim aktivnostima. Ovaj sukob između vlasti i opozicije dodatno komplikuje situaciju u zemlji, a pitanje srpskih državnih interesa postaje sve važnije u svetlu međunarodnih odnosa.
U zaključku, Đurićeve tvrdnje o „lažima“ koje šire njegovi politički protivnici ukazuju na napetosti unutar srpske politike, posebno u kontekstu važnih međunarodnih razgovora. Dok se Srbija suočava sa brojnim izazovima, uključujući i odnose sa Zapadom, jasno je da će političke stranke nastaviti da koriste te situacije kako bi se međusobno optuživale i pokušavale da stvore prednost na domaćoj političkoj sceni. S obzirom na trenutne okolnosti, može se očekivati da će ovakvi sukobi nastaviti da oblikuju politički diskurs u Srbiji u narednim mesecima.
