Italijanska policija je nedavno otkrila i konfiskovala skoro milion evra koje je poznati biznismen Masimo Morati, bivši vlasnik fudbalskog kluba Inter iz Milana, prebacivao na strani račun nakon što je postao žrtva sofisticirane prevare korišćenjem veštačke inteligencije. Ova prevara je uključivala imitaciju glasa italijanskog ministra odbrane Gvida Krozeta, koji je bio oponašan u telefonskim pozivima u kojima su prevaranti tražili hitnu finansijsku pomoć za oslobađanje kidnapovanih italijanskih novinara na Bliskom istoku.
Prema izveštaju Rojtersa, mnoge istaknute ličnosti iz italijanskog poslovnog sveta, uključujući poznate modne dizajnere kao što su Đorđe Armani i suosnivač Prade Patricio Berteli, takođe su bile na meti ovih prevaranata. Međutim, smatra se da je samo Morati bio dovoljno naivan da pošalje tražena sredstva.
Nakon što je shvatio da je prevaren, Morati je podneo pravnu tužbu. U razgovoru za italijanski dnevnik La Republika, izjavio je da je sve delovalo veoma realno i da su prevaranti bili vrlo uverljivi. „Sve je izgledalo stvarno. Bili su dobri. To se moglo dogoditi svakome,“ rekao je Morati, ističući koliko je lako bilo pasti u ovu zamku.
Zvaničnici su izrazili sumnju u mogućnost povraćaja Moratijevih sredstava, otkrivajući da je novac trenutno lociran u Holandiji. Krozeto je na svom profilu na društvenoj mreži Iks izrazio zadovoljstvo što je novac, koji je prevaren od jednog preduzetnika kroz falsifikaciju njegovog glasa i imena, pronađen i potpuno zamrznut.
Ova situacija naglašava rastući problem prevara koje koriste napredne tehnologije, poput veštačke inteligencije, kako bi prevaranti obmanuli svoje žrtve. Kroz imitaciju glasova poznatih ličnosti, prevaranti mogu stvoriti iluziju legitimnosti, što otežava ljudima da uoče prevaru. Ovakvi incidenti podstiču pitanje kako se mogu zaštititi pojedinci i preduzeća od sve sofisticiranijih prevarantskih tehnika.
U današnje vreme, kada je tehnologija postala ključna komponenta svakodnevnog života, važno je biti svestan potencijalnih pretnji koje dolaze sa njom. Preporučuje se da se uvek proveri identitet osoba s kojima se komunicira, posebno kada su u pitanju finansijski zahtevi.
Pored toga, važno je da se preduzmu mere zaštite, kao što su obuka zaposlenih o prepoznavanju prevara i korišćenju sigurnosnih protokola kada se obavljaju finansijske transakcije. Uvođenje više nivoa verifikacije može dodatno umanjiti rizik od sličnih prevara.
U zaključku, slučaj Masima Moratija je alarmantan primer kako veštačka inteligencija može biti zloupotrebljena u cilju prevara. Potrebno je više svesti i obrazovanja o ovim temama kako bi se zaštitili pojedinci i preduzeća od potencijalnih prevaranata. U ovom digitalnom dobu, gde je komunikacija brza i jednostavna, lako je postati žrtva, ali je ključna proaktivnost u zaštiti sopstvenih sredstava i informacija.
