Vašington – Američko Odeljenje za vladinu efikasnost, koje vodi milijarder Ilon Mask, privodi kraju gašenje Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Prema izveštaju Rojtersa, koji se poziva na dva neimenovana bivša visoka zvaničnika USAID-a, izdati su nalozi za otpuštanje više hiljada lokalnih radnika, američkih diplomata i državnih službenika raspoređenih u ispostavama Agencije u inostranstvu.
„Ovo je definitivno i konačno zatvaranje“, izjavio je jedan od bivših visokih zvaničnika USAID-a, naglašavajući ozbiljnost situacije. Ove promene dolaze u kontekstu šireg preispitivanja uloga i funkcija američkih vladinih agencija, posebno u svetlu poslednjih političkih i ekonomskih previranja.
Bivši, neimenovani zvaničnici USAID-a potvrdili su da je služba za ljudske resurse USAID-a na video sastanku obavestila svoje regionalne kancelarije da će obaveštenja o otkazima, koja stupaju na snagu u avgustu, biti poslata na adrese više od 10.000 lokalno angažovanih stranih državljana. Ovaj potez predstavlja drastičnu promenu u načinu na koji Sjedinjene Američke Države sprovode svoju međunarodnu razvojnu pomoć.
USAID je godinama igrao ključnu ulogu u pružanju pomoći zemljama u razvoju, fokusirajući se na oblasti poput obrazovanja, zdravstva, poljoprivrede i ljudskih prava. Međutim, sa novim vođstvom, priča se prebacuje na prioritete koji se čini da se više oslanjaju na privatni sektor i manje na tradicionalne vladine agencije.
Ilon Mask, poznat po svojim ambicioznim projektima u tehnologiji i svemirskim istraživanjima, preuzeo je vođstvo Odeljenja za vladinu efikasnost sa jasnim ciljem da modernizuje institucije i poveća efikasnost. Njegov pristup, međutim, naišao je na kritike zbog mogućeg ugrožavanja međunarodnih odnosa i smanjenja humanitarne pomoći.
Kritičari smatraju da ukidanje USAID-a može dovesti do smanjenja podrške onim najugroženijim zajednicama širom sveta, koje zavise od američke pomoći kako bi se suočile sa izazovima kao što su siromaštvo, bolest i politička nestabilnost. Mnogi se brinu da će ovaj potez smanjiti globalni uticaj Sjedinjenih Američkih Država i oslabiti njihove saveze sa partnerima u razvoju.
Jedan od ključnih izazova sa kojima se USAID suočava jeste nedostatak transparentnosti i efikasnosti u sprovođenju svojih programa. Odluka o gašenju agencije može se posmatrati kao pokušaj da se reše neki od ovih problema, ali to takođe može izazvati dodatnu nesigurnost i zabrinutost među zaposlenima i onima koji zavise od tih programa.
Analitičari ističu da bi ovaj potez mogao stvoriti vakuum u međunarodnoj razvojnoj saradnji, koji bi mogli ispuniti drugi globalni akteri, kao što su Kina i Rusija, koji su već povećali svoje prisustvo u zemljama u razvoju. To bi moglo promeniti dinamiku međunarodnih odnosa i uticati na geopolitičku ravnotežu.
Dok se proces gašenja USAID-a nastavlja, postavlja se pitanje šta će se dogoditi sa projektima koji su već u toku i kako će se obezbediti sredstva za buduće inicijative. Američka administracija će morati da se suoči sa kritikama i izazovima koji dolaze sa ovom drastičnom promenom.
U svetlu svih ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na globalnu saradnju i razvoj. Odluka o ukidanju USAID-a može imati dugoročne posledice, koje će se osećati u mnogim delovima sveta. S obzirom na sve ovo, ostaje da se vidi kako će američka vlada reagovati na izazove koji se postavljaju pred nju u ovom novom kontekstu.
