Kandidat za kancelara Nemačke, Fridrih Merc, održao je danas otvoren i konstruktivan razgovor sa odlazećim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu. Tema sastanka bila je eventualno formiranje postizborne parlamentarne koalicije. U zajedničkom saopštenju koje su izdale stranke, navodi se da su lideri diskutovali o mogućim koracima ka novoj vladi, ali nisu otkriveni dodatni detalji o njihovim razgovorima, što je prenela agencija Rojters.
Prema analizi „parlamentarne kombinatorike“, očekuje se da će Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Hrišćansko-socijalna unija (CSU) pokušati da formiraju alijansu sa Socijaldemokratskom strankom (SPD) kako bi osigurali većinu u Bundestagu. Fridrih Merc, predsednik CDU, naglasio je da ne želi da gubi vreme i da mu je cilj da formira vladu do Uskrsa, koji ove godine pada na 20. april, kako prenosi Dojče vele (DW).
Situacija je dodatno komplikuje činjenicom da bivši potpredsednik SPD, Ralf Štegner, insistira na brzini pregovora i formiranju funkcionalne vlade, ističući da se ne može priuštiti višenedeljno premišljanje s obzirom na trenutnu globalnu situaciju.
Jedno od ključnih pitanja koja su se pojavila tokom preliminarnih razgovora jeste Mercov zahtev da se odbiju tražioci azila na nemačkim granicama. SPD smatra da je ovaj zahtev nespojiv sa nemačkim Ustavom i pravom Evropske unije, što može predstavljati veliki izazov u daljim pregovorima.
Osim toga, CDU/CSU ima nameru da zameni tzv. građanski dohodak, koji je uveden kao sistem pomoći za dugotrajno nezaposlene. Ova stranka želi da ukine naknade osobama koje odbijaju saradnju pri traženju posla, dok SPD, s druge strane, želi da zadrži građanski dohodak i pojača kontrole kako bi se osiguralo da primaoci naknade prihvataju ponuđene poslove.
Socijaldemokrate insistiraju i na povećanju minimalne satnice rada na 15 evra, što predstavlja još jedan od važnih zahteva u pregovorima. SPD takođe želi da obezbedi da nivo penzija ne padne ispod 48% prosečne plate zaposlenih, dok se stranke razlikuju u pogledu poreske politike.
CDU/CSU želi da ukine dodatni porez solidarnosti koji se koristi za obnovu istočnonemačkih saveznih pokrajina, kao i da značajno povisi prag za najvišu poresku stopu. S druge strane, SPD ima plan da smanji poreze za 95% poreznih obveznika, dok bi najbogatiji trebalo da plaćaju veće doprinose. Ova razlika u pristupima može dodatno otežati postizanje dogovora između stranaka.
Pored ovih ekonomskih i socijalnih pitanja, stranke će morati da se usaglase i oko mnogih drugih tema, uključujući klimatske promene, obrazovanje i zdravstvo. Kako se pregovori nastavljaju, javnost će pažljivo pratiti kako se odvijaju razgovori među strankama i da li će se uspeti doći do dogovora koji će zadovoljiti sve strane.
Sve u svemu, formiranje nove vlade u Nemačkoj predstavlja izazov koji zahteva kompromis i saradnju među strankama. U svetlu trenutne globalne situacije i unutrašnjih pitanja, uspeh ili neuspeh tih pregovora može imati dalekosežne posledice ne samo za Nemačku već i za celu Evropu. Očekuje se da će se stranke fokusirati na ključne tačke pregovora u narednim danima kako bi izbegle prolongiranje procesa i osigurale stabilnost u zemlji.
