Meta, tehnološka kompanija poznata kao vlasnik Facebooka, Instagrama i WhatsAppa, nedavno je najavila ambiciozan projekat pod nazivom Waterworth, koji se odnosi na izgradnju najdužeg podvodnog kabla na svetu. Ovaj kabl, koji će imati dužinu od 50.000 kilometara, povezaće Sjedinjene Američke Države, Indiju, Južnu Afriku, Brazil i druge ključne regione, čime će postati najduži podvodni kabl ikada izgrađen.
Jedna od ključnih karakteristika ovog projekta je korišćenje sistema od 24 optička vlakna, što omogućava veću propusnost u poređenju sa tradicionalnim sistemima koji koriste od 8 do 16 vlakana. Ovaj kabl će značajno poboljšati kapacitet prenosa podataka i, prema izjavama Mete, pomoći u razvoju njihovih projekata vezanih za veštačku inteligenciju. Na svom blogu, kompanija je istakla da će Waterworth doneti vrhunsku povezanost između pomenutih regiona, omogućiti veću ekonomsku saradnju, podstaći digitalnu inkluziju i otvoriti nove mogućnosti za tehnološki razvoj.
U Indiji, zemlji koja beleži značajan rast u digitalnoj infrastrukturi, Meta očekuje da će ovaj projekat ubrzati napredak i podržati ambiciozne planove za razvoj digitalne ekonomije. Tokom protekle decenije, Meta je radila na razvoju više od 20 podvodnih kablova, i ovaj projekat predstavlja nastavak njihove tradicije u jačanju globalne povezanosti.
Međutim, izgradnja ovako velikog podvodnog kabla postavlja i određene bezbednosne i geopolitičke rizike. Prema podacima, više od 95% globalnog internet saobraćaja prenosi se putem podvodnih kablova, što ih čini ranjivim na različite pretnje, uključujući napade, nesreće i geopolitičke sukobe. Velika Britanija, na primer, ima oko 60 podvodnih kablova koji prenose gotovo sve podatke koji povezuju zemlju sa ostatkom sveta, a NATO je nedavno pokrenuo misiju za povećanje nadzora nad brodovima u Baltičkom moru zbog oštećenja ključnih podvodnih kablova.
S obzirom na sve veću zabrinutost oko bezbednosti podvodnih kablova, Ujedinjeno Kraljevstvo je pokrenulo istragu kako bi procenilo svoju sposobnost zaštite ove infrastrukture od pretnji. Godine 2018, Trampova administracija uvela je sankcije jednoj ruskoj kompaniji koja je navodno obezbedila Moskvi podvodne sposobnosti za nadzor mreže ispod mora. Takođe, incident iz jula prošle godine, kada su delovi ostrvske države Tonga ostali bez interneta zbog oštećenja podvodnog kabla, pokazuje kako ovakvi događaji mogu izazvati haos među lokalnim preduzećima.
U svetlu ovih izazova, Meta je naglasila da će njen novi kablovski sistem biti instaliran na dubinama do 7.000 metara i da će koristiti napredne tehnike ukopavanja u područjima visokog rizika. Ove mere imaju za cilj da minimiziraju potencijalna oštećenja uzrokovana brodskim sidrima i drugim opasnostima koje mogu ugroziti kabl.
Pored toga, nedavna odluka Marka Zakerberga da smanji cenzuru na platformama Facebook i Instagram izazvala je široku osudu, što dodatno komplikuje situaciju u vezi sa poverenjem javnosti u kompaniju koja planira ovako veliki infrastrukturni projekat.
U zaključku, projekat Waterworth predstavlja veliki korak napred u digitalnoj povezanosti, ali takođe nosi sa sobom i brojne izazove u pogledu bezbednosti i geopolitike. Kako se globalna potražnja za internetom nastavlja povećavati, izgradnja ovakvih kablova postaje ključna za budući razvoj digitalne ekonomije, ali je neophodno obezbediti i zaštitu ove infrastrukture od mogućih pretnji.
