Miki Manojlović, čuveni glumac, dobitnik „Zlatnog pečata“ Jugoslovenske kinoteke

Predrag Miki Manojlović, jedna od najcenjenijih figura u svetu filmske umetnosti, ove godine je dobitnik prestižne nagrade „Zlatni pečat“ Jugoslovenske kinoteke. Ova nagrada se dodeljuje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, a Manojlović je svojim dugogodišnjim radom i talentom zaslužio da bude među dobitnicima.

U emisiji „Uranak“ na televiziji K1, Miki Manojlović dao je svoj komentar na to da li je nagrada stigla u pravo vreme.

„Očekivao sam ranije, ali je stigla u pravo vreme. Tu nema nikakvih pravila. Ako govorimo o nagradama, ima mnogo ulaza. Za njih je najvažnije ko vam šta dodeljuje, a ne kada. Moj slučaj nije pravilo i ne može da bude pravilo ni za šta. Prve nagrade sam dobijao vrlo mlad. Prvu nagradu Grada Beograda sam dobio sa 29 godina za pozorište, dok sam drugu dobio sa 52. Prvu internacionalnu nagradu sam dobio sa 30 za film i nju jako volim. Ne postoje godine. Postoje ljudi koji odlučuju o nagradama i koji nisu ili jesu kompetentni, i to je jedan spoj razumevanja šta je nagrada i šta ona zapravo treba da bude. Da li ima vrednost ili ne“, rekao je Manojlović.

Osim što je dobio prestižnu nagradu „Zlatni pečat“, Miki Manojlović je ostvario saradnju i sa jedinim rediteljem sa kojim nije sarađivao do sada, Loradanom Zafranovićem, u filmu „Djeca Kozare“.

Na temu hrvatskog filma i kinematografije, Manojlović je istakao da je generacija koja se naslanila na stvaraoce crnog talasa bila veoma obrazovana i da je interesovanje za pozorište bilo ključno za razvoj filmske umetnosti. Govoreći o Jasenovcu, Manojlović je naglasio da je tema Jasenovca bila odbacivana zbog nedovoljne denacifikacije na prostoru bivše Jugoslavije.

„Temu Jasenovca je zbog tzv. bratstva i jedinstva, koje se pokazalo kao nebratsko i nejedinstveno, gurana pod tepih. To je bila velika greška koju je trebalo odmah raščistiti. Još jedna stvar je bitna. 09. maja 1945. do danas nije izvršena denacifikacija na teritoriji tadašnje DFJ, FNRJ, SFRJ, i današnjih zemalja, zbog čega je Jasenovac negde tamo sklanjan, potpuno nepotrebno. Kada su takva stratišta u pitanju, jedno od najvećih u Evropi svih vremena, a činjenice su nestale“, rekao je Manojlović.

Manojlović je takođe istakao da su objektivni ljudi danas ugroženi u ovom vremenu izranjavljenog društva te da je politika postala toliko ostrašćena da se ne podnosi ni istina.

Na kraju intervjua, Miki Manojlović je naglasio da se oseća kao kod svojih širom sveta i da bi kulturna diplomatija imala značajnu ulogu u novoformiranim državama da je politika suptilnija.

Nagrada „Zlatni pečat“ Jugoslovenske kinoteke našla se u pravim rukama talentiranog i cenjenog umetnika Miki Manojlovića, čija je životna i umetnička putanja ostavila veliki pečat na filmskoj sceni Balkana. Svojim postignućima, radom i angažmanom, Manojlović nastavlja da inspiriše i ostavlja traga u filmskoj kulturi regiona.