Predsedništvo Bosne i Hercegovine imenovalo je Milana Tegeltiju za generalnog konzula te zemlje u Rijeci, iako je on pod američkim sankcijama zbog korupcije. Ovaj potez izazvao je kontroverze, s obzirom na to da je Tegeltija ranije bio prinuđen da podnese ostavku na dužnost predsednika Visokog sudskog i tužilačkog saveta zbog istih problema. Generalni konzulat Bosne i Hercegovine u Rijeci formalno je otvoren u avgustu 2022. godine, dok je Tegeltija imenovan za generalnog konzula tek 29. februara tekuće godine.

Tegeltija je potvrdio da mu je poverena nova dužnost putem objave na društvenoj mreži Iks, ali je kasnije brzo izbrisao tu objavu. Bio je deo savetničkog tima predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, a nakon ostavke na mesto predsednika VSTV, postao je savetnik za pravna pitanja. Međutim, američke vlasti su ga u januaru 2022. stavile na spisak osoba kojima je zabranjen ulazak u Sjedinjene Države i zamrznula mu imovinu zbog umiješanosti u ozbiljnu korupciju.

Postoje verodostojne informacije koje ukazuju da je Tegeltija koristio svoj položaj za ličnu korist kroz mešanje u sudski proces, kao i manipulaciju imenovanjima sudija. Sjedinjene Države su, osim sankcionisanja Tegeltije, uvele i dodatne mere protiv Dodika zbog istih razloga. Prve sankcije Dodiku SAD su uvele još 2017. godine zbog ugrožavanja sprovođenja Dejtonskog sporazuma.

Ova situacija pokazuje ozbiljnost problema korupcije u Bosni i Hercegovini, kao i nedostatak odgovornosti visokopozicioniranih političkih figura. Imenovanje osoba pod sankcijama na zvanične funkcije samo dodatno ugrožava kredibilitet države i šalje lošu poruku građanima. Važno je da se vlasti u Bosni i Hercegovini ozbiljno pozabave ovim pitanjem i preduzmu korake ka suzbijanju korupcije na svim nivoima vlasti.

Očekuje se da će opozicija i civilno društvo reagovati na ovo imenovanje i zatražiti objašnjenje od predsedništva Bosne i Hercegovine. Takođe, međunarodna zajednica može imati ključnu ulogu u postavljanju pritiska na vlasti u Bosni i Hercegovini da preduzmu odgovarajuće korake kako bi se suzbila korupcija i osigurala vladavina prava.

Ukoliko se ova situacija ne reši na odgovarajući način, moguće su dalje posledice po međunarodne odnose Bosne i Hercegovine, kao i po ukupnu političku stabilnost u regionu. Zbog toga je važno da se problem korupcije tretira ozbiljno i da vlasti budu spremne da preduzmu odlučne korake za njegovo suzbijanje.

Korupcija je globalni problem koji ugrožava demokratiju i razvoj društva. Svi akteri u Bosni i Hercegovini moraju prepoznati ozbiljnost situacije i raditi zajedno na rešavanju ovog problema. Samo transparentnost, odgovornost i pravna sigurnost mogu osigurati održivu budućnost za sve građane Bosne i Hercegovine, te omogućiti državi da ostvari svoj puni potencijal na domaćem i međunarodnom planu.