Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, nedavno je stigao u Moskvu, gde je započeo svoj boravak posetom spomeniku Neznanom junaku, odajući poštu 28 miliona Rusa koji su stradali tokom Drugog svetskog rata. Ova tradicija, prema njegovim rečima, simbolizuje sećanje na žrtve i značaj borbe protiv fašizma. Na svojoj platformi, koja se ranije zvala Twitter, Dodik je najavio da će se ponovo vratiti u Moskvu 9. maja, na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina, povodom obeležavanja 80. godišnjice pobede nad fašizmom.
Dodik je istakao da su istorijske činjenice o stradanju ruskog, srpskog i jevrejskog naroda tokom Drugog svetskog rata neporecive. On je kritikovao pokušaje revizije istorije, ukazujući na to da neki pokušavaju da izokrenu istinu i promene ono što se dogodilo. „Te činjenice govore same za sebe“, rekao je Dodik, naglašavajući značaj očuvanja sećanja na prošlost.
Svojim rečima, Dodik je izrazio podršku Rusiji, ističući da je ova zemlja u prošlosti pokazala sposobnost da brani svoju nezavisnost i samostalnost. Smatra da je Vladimir Putin istorijski lider ruskog naroda, koji je suočen s brojnim izazovima. Ova izjava dolazi u vreme kada su odnosi između Republike Srpske i Rusije sve bliži, s obzirom na političke i vojno-strateške interese.
U pozadini Dodikovih izjava, postoji i složenija politička situacija. Naime, protiv njega je nedavno raspisana poternica unutar Bosne i Hercegovine, a očekuje se i odluka Interpola koja bi mogla da rezultira međunarodnom poternicom. Ovo je izazvalo veliku pažnju medija, a tema je bila i u emisiji Euronews Region. U BiH, Dodik se suočava sa ozbiljnim pravnim problemima, uključujući presudu o jednoj godini zatvora zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice, Kristijana Šmita.
Dodikova situacija je dodatno komplikovana njegovim nedavnim putovanjem u Izrael, gde je takođe izazvao polemike. Njegovi protivnici u BiH iskorišćavaju ovu situaciju kako bi dodatno oslabili njegovu poziciju unutar Republike Srpske. S obzirom na sve, Dodik se čini odlučnim da nastavi svoju politiku, oslanjajući se na podršku Moskve i ističući zajedničke istorijske vrednosti srpskog i ruskog naroda.
U tom kontekstu, Dodikova poseta Moskvi može se posmatrati kao deo šire strategije jačanja veza sa Rusijom, koja je od ključnog značaja za njegovu političku budućnost. On koristi ovaj trenutak da bi se pozicionirao kao lider koji brani interese svog naroda, ali i kao saveznik koji može da se osloni na podršku velikih sila poput Rusije.
Dodikova izjava o istorijskim činjenicama i podršci Rusiji može se interpretirati kao pokušaj da se umiri domaća publika, koja je podeljena po pitanju odnosa sa međunarodnom zajednicom i Rusijom. U eri globalizacije i promene geopolitičkih odnosa, Dodik pokušava da se pozicionira kao ključni igrač u regionu, koristeći svoje veze s Moskvom kako bi učvrstio svoju vlast i postigao političke ciljeve.
U zaključku, Dodikova poseta Moskvi i njegovi stavovi o istoriji i podršci Rusiji naglašavaju složenost političke situacije u Bosni i Hercegovini, kao i značaj međunarodnih odnosa u oblikovanju unutrašnjih politika. U svetlu trenutnih izazova sa pravosudnim sistemom u BiH i međunarodnim pritiscima, njegova sposobnost da održi stabilnost unutar Republike Srpske zavisiće od veštine političkog manevrisanja i održavanja bliskih veza s Rusijom.
