Sud Bosne i Hercegovine proglasio je Milorada Dodika krivim zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika za BiH, Kristijana Šmita, i osudio ga na godinu dana zatvorske kazne, kao i na zabranu obavljanja dužnosti predsednika Republike Srpske u trajanju od šest godina. Ova prvostepena presuda otvorila je mogućnost žalbe, a Dodik ima pravo žalbe Ustavnom sudu, međutim, ta žalba ne odlaže izvršenje presude.
U junu 2023. godine, Narodna skupština Republike Srpske usvojila je zakon kojim se odluke visokog predstavnika ne objavljuju u „Službenom glasniku“. Visoki predstavnik Šmit je taj zakon poništio pre nego što je stupio na snagu, a Dodik je, uprkos tome, najavio potpisivanje ukaza o njegovom proglašenju. U tom trenutku, Šmit je izmenio Krivični zakon BiH kako bi nepoštovanje odluka visokog predstavnika postalo krivično delo.
Dodik i njegov saradnik, Miloš Lukić, vršilac dužnosti direktora „Službenog glasnika“, optuženi su za pravne radnje koje su preduzeli uprkos odluci visokog predstavnika. U Banjaluci, na mitingu podrške, Dodik je izjavio da „od danas više nema Bosne i Hercegovine“, i najavio donošenje zakona koji bi zabranili delovanje državnih institucija kao što su Tužilaštvo i SIPA.
Lukić je oslobođen optužbi, ali je naglasio da presuda ne menja suštinu procesa koji je vođen protiv institucija Republike Srpske. On je izrazio zabrinutost zbog toga što je presuda Suda BiH udar na institucije i narod RS.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, osudio je presudu kao „sramnu i andidemokratsku“, naglašavajući da je usmerena na rušenje Republike Srpske. On je tokom posete Banjaluci poručio da Srbija ostaje uz RS i da će podržati instituciju predsednika, koju trenutno predstavlja Dodik. Vučić je ukazao na to da se presuda može smatrati protiv Republike Srpske, a ne samo protiv Dodika.
Nakon izricanja presude, Sud BiH je objavio objašnjenje pravnih posledica presude, koje uključuju prestanak službene dužnosti i zabranu obavljanja funkcija u organima koji se finansiraju iz javnih sredstava. Evropski savet je pozvao političke aktere u BiH da izbegavaju retoriku koja izaziva podele, dok su međunarodni zvaničnici poput mađarskog predsednika Viktora Orbana kritikovali presudu kao „politički lov na veštice“.
U međuvremenu, komandant EUFOR-a u BiH, generalmajor Florian Marinan Barbu, izjavio je da EUFOR prati situaciju nakon presude i da nema naznaka narušavanja mira u zemlji. Suđenje Dodiku, koje je počelo u februaru 2024. godine, izazvalo je veliko interesovanje javnosti i može imati značajne posledice po stabilnost u Bosni i Hercegovini.
Kroz ovo suđenje, koje je često odlagano zbog raznih okolnosti, Dodik je nastojao da pokaže slabosti državnog pravosuđa, dok su njegove pristalice organizovale proteste ispred Suda. Ova situacija je dodatno dovela u pitanje sposobnost BiH da funkcioniše kao stabilna država.
