U knjizi „Globalni ratovi strateških narativa, bitka za Srbiju“, Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, pruža detaljan uvid u tranziciju ka multipolarnom svetu, analizirajući ulogu Srbije i izazove sa kojima se suočava region. Nedavna presuda Miloradu Dodiku od strane suda u Sarajevu, koja je izazvala brojne reakcije, postavlja pitanja o globalnim geopolitičkim pitanjima i poziciji Srbije u ovom širem kontekstu.
Mitić ističe da je presuda Dodiku predvidiv potez koji može destabilizovati Bosnu i Hercegovinu, ali i šire. On smatra da je ova situacija „veštačka kriza“ koja je izazvana zapadnim faktorima, prepoznajući to kao pokušaj urušavanja Republike Srpske i Dejtonskog sporazuma. Kako objašnjava, ovaj proces traje od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i nije zaustavljen do danas. Kako je Republika Srpska postajala svesnija pretnji po svoje nadležnosti, tako je počela da se suprotstavlja politikama koje vode ka njenom slabljenju.
Mitić naglašava da je važna činjenica da visoki predstavnik Kristijan Šmit, koji je doneo ovu odluku, „nije dobio saglasnost Saveta bezbednosti UN“, što čini njegovu funkciju nelegitimnom u očima određenih globalnih aktera. Mitić ističe da Šmit, iako prisutan u BiH, nema pravo da sankcioniše legitimno izabranog predsednika Republike Srpske.
U svojoj knjizi, Mitić razmatra izazove multipolarnog sveta koji se postepeno razvija iz bipolarnog poretka Hladnog rata i unipolarnog sistema 90-ih godina. Kako se svet pomera prema multipolarnosti, velike sile se bore za bolju poziciju, što stvara sukob između „poretka zasnovanog na zapadnim pravilima“ i onih koji smatraju da taj pristup vodi urušavanju međunarodnog prava i autoriteta UN. Mitić naglašava da su oni koji zastupaju zapadni poredak zapravo izazivači, jer su pravila Zapada važnija od međunarodnog prava.
On takođe ističe ključne događaje koji su oblikovali današnji geopolitički poredak, kao što su NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. godine i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine, oba sa ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava. Ovi događaji su otvorili „Pandorinu kutiju selektivne primene međunarodnog prava“, što ima dugoročne posledice na odnose između velikih sila i manjih država.
U kontekstu Srbije, Mitić postavlja tri fundamentalna pitanja koja će oblikovati budućnost zemlje i regiona. Prvo pitanje se odnosi na to da li će Srbija biti primorana da prizna nezavisnost Kosova i bude deo centralizovane BiH, čime bi se zapravo uništio Dejtonski sporazum. Drugo pitanje je moguće proširenje NATO-a na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, što bi bilo ozbiljno narušavanje suvereniteta tih zemalja. Treće pitanje se odnosi na perspektivu Srbije u Evropskoj uniji, postavljajući pitanje da li je EU jedina alternativa za Srbiju, Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu.
Kako bi se osigurao mir i stabilnost u regionu, Mitić smatra da je neophodno razmatrati alternativne geopolitičke pristupe, uz očuvanje međunarodnog prava i suvereniteta država. U svetlu velikih promena, postavlja se osnovno pitanje: da li ćemo, kao narod, biti primorani da prihvatimo poredak koji nije u skladu sa našim interesima?
Mitić takođe razmatra promene u američkoj spoljnoj politici, posebno nakon izbora Donalda Trampa, koji su značajno oblikovali globalne narative. On ističe da Trampov zaokret u vezi sa Ukrajinom i njegov stav prema NATO-u predstavlja ključnu tačku spora sa Evropom. Mitić naglašava da je Trampov pristup, koji je bliži stanovištu predsednika Putina, šokirao mnoge evropske lidere.
Na kraju, Mitić ukazuje na rastuće nezadovoljstvo evropskih građana prema finansiranju rata u Ukrajini, što može imati ozbiljne političke posledice u Evropi. Smatra da je pozicija Srbije povoljnija nego što se čini, ali izazovi ostaju, posebno zbog stalnog pritiska sa Zapada. Srbija mora pažljivo navigirati kroz geopolitičke izazove kako bi sačuvala svoju poziciju i interese.
