Američka glumica Skarlet Johanson nedavno je izrazila svoje nezadovoljstvo povodom korišćenja veštačke inteligencije (AI) u kontekstu kreiranja lažnih videa koji koriste njen lik. Ovaj incident se dogodio kada je njen lik korišćen u video poruci gde poznate ličnosti osuđuju antisemitizam američkog repera Kanjea Vesta. Johanson smatra da je upotreba veštačke inteligencije u ovakvim situacijama opasna i da može dovesti do ozbiljnih zloupotreba.
U izjavi za Skaj njuz, Johanson je naglasila važnost svesti o potencijalnim opasnostima koje donosi veštačka inteligencija. Ona je istakla da je neophodno biti oprezan jer upotreba AI može ugroziti našu sposobnost da razlučimo stvarnost od fikcije. Kako je rekla, „moramo biti svesni zloupotrebe AI kao i da korišćenjem istog rizikujemo da izgubimo kontrolu nad realnošću“.
Johanson, koja se izjašnjava kao Jevrejka, posebno je naglasila da nema tolerancije prema antisemitizmu ili bilo kojem obliku govora mržnje. Ipak, ona smatra da je potencijal za širenje govora mržnje putem veštačke inteligencije daleko veća pretnja od pojedinaca koji preuzimaju odgovornost za svoje reči i dela. Ova izjava je važna jer ukazuje na širu zabrinutost o tome kako tehnologija može uticati na društvo i komunikaciju.
Veštačka inteligencija postaje sve prisutnija u različitim aspektima života, od zabave do društvenih mreža. Njena sposobnost da generiše sadržaj, uključujući video i audio materijale, može biti korisna, ali takođe nosi rizik od zloupotrebe. U slučaju Johanson, korišćenje njenog lika bez njenog pristanka može postaviti pravne i etičke dileme.
U poslednje vreme, upotreba AI u kreiranju „deepfake“ videa postaje sve češća. Ovi video materijali koriste tehnologiju za stvaranje lažnih slika i zvukova, često sa ciljem obmanjivanja javnosti. Ovi alati su već korišćeni u političke svrhe, kao i za širenje dezinformacija o poznatim ličnostima. Johansonova izjava može se posmatrati kao upozorenje o potencijalnim posledicama koje ova tehnologija može imati na društvo.
Osim etičkih i pravnih pitanja, postoji i zabrinutost o tome kako veštačka inteligencija može uticati na javno mnjenje. Mnogi stručnjaci upozoravaju da AI može manipulirati percepcijom stvarnosti, stvarajući sadržaj koji izgleda autentično, ali je zapravo lažan. Ova vrsta manipulacije može imati ozbiljne posledice po demokratiju, slobodu govora i ljudska prava.
S obzirom na sve veći broj slučajeva zloupotrebe veštačke inteligencije, važno je razviti regulative i smernice koje će štititi pojedince od potencijalnih zloupotreba. To uključuje jasna pravila o korišćenju AI u medijima, kao i edukaciju javnosti o prepoznavanju lažnog sadržaja.
U zaključku, skandal oko korišćenja Skarlet Johansonovog lika u lažnom videu podseća nas na hitnu potrebu za regulacijom i etičkim razmatranjem upotrebe veštačke inteligencije. Kako tehnologija napreduje, tako će se i izazovi sa kojima se suočavamo prilagođavati. Johansonova izjava je važan korak ka podizanju svesti o ovim pitanjima i podsticanju dijaloga o tome kako možemo zaštititi sebe i naše društvo od potencijalnih zloupotreba. S obzirom na brzinu razvoja AI, neophodno je da ostanemo budni i kritični prema sadržaju koji konzumiramo, kao i prema tehnologijama koje oblikuju naš svet.
