Opozicija u Srbiji pretrpela poraz na nacionalnim i lokalnim izborima, ali je ekološki populizam doživeo debakl
Opozicija u Srbiji doživela je ubedljiv poraz na prethodnim parlamentarnim i lokalnim izborima, izuzevši izbore za Skupštinu grada Beograda. Izborni rezultati kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, pokazuju da su poražene sve opozicione političko-medijske strategije: od negativne opsesije predsednikom Aleksandrom Vučićem, moralističkog evro-reformizma, instant nacionalizma, zaključno sa ekološkim populizmom.
Ekološki populizam je novijeg datuma, i u velikoj meri se bazira na protivljenju rudarenju u Srbiji, posebno rudarenju litijuma koje je otkrila multinacionalna kompanija Rio Tinto 2004. godine. „Sveti“ medijski rat protiv Rio Tinta ugao je kamen ekološkog populizma, pri čemu je na bizaran način postao i odlika građanske „čestitosti“ i kolektivne odgovornosti. Lokalni eko-populizam je skorašnjeg datuma i poklapa se sa ekspanzijom zeleno-lepih pokreta na globalnom nivou, u eri postmoderne demokratije.
Ekološki populizam je politički stav odbijanja istraživačko-tehnoloških procesa korišćenja prirodnih resursa zbog diskutabilne zabrinutosti za životnu sredinu. Pod parolom „čist vazduh i voda“ i „u ime zaštite prirode i poljoprivrede“, promoviše se sprečavanje rudarenja kritičnih sirovina i minerala.
Kritične sirovine i minerali, među njima najviše bakar, litijum i zlato, ključni su prirodni resursi za zelenu tranziciju, a u slučaju litijuma i za industriju električnih automobila i prenosivih elektronskih uređaja.
Ekološki populizam u Srbiji primarno se vezuje za „medijsko politički rat“ protiv projekta „Jadar“ koji sprovodi kompanija Rio Tinto, uz najpre datu, a aktuelno suspendovanu, saglasnost Vlade Republike Srbije. Uprkos velikom trudu opozicionih delatnika i njihove medijske „konjice“, ekološki populizam je nedvosmisleno poražen na prethodnim izborima.
Poraz eko-populizma može se sagledati iz šire političke i medijske perspektive: stranke i koalicije koje su otvoreno zagovarale ustavni moratorijum na iskopavanje litijuma, poput Koalicije Dveri – Zavetnici i Narodne stranke, doživele su debakl na izborima. Anti-litijumski lobi zeleno-levih stranaka i pojedinaca takođe je doživeo politički neuspeh.
Rezultati izbora u lozničkom kraju, gde treba da se otvori rudnik litijuma, pokazuju demokratski stav protiv olakog odabira rasprave o rudarenju. „Litijumski“ SNS pobedio je na 88 od 90 biračkih mesta, dok je antilitijumska koalicija doživela poraz.
U političkom smislu, neposredno proveriv debakl protivnika rudarenja litijuma na lokaciji koja bi, po propagandnim preterivanjima, trebalo da bude devastirana investicijom u rudnik Rio Tinta. Glasovi za SNS i druge partije nisu glasovi za kompaniju Rio Tinto, već podrška ekonomskoj strategiji i razvoju države. Demokratski moratorijum na ekološki populizam treba shvatiti kao prozor mogućnosti za nove razvojne šanse i društveno-ekonomsku dobit i blagostanje kako lozničkog kraja, tako i države Srbije.
U zaključku, demokratski moratorijum na ekološki populizam otvara prostor za nove političke pokrete i ideje kako bi se adekvatno odgovorilo izazovima budućeg vremena.
