Rusija je danas izjavila da će reagovati na moguće korake Berlina ka militarizaciji Nemačke, ali je naglasila da ne planira napad na ovu zemlju. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, rekla je da „usijane glave u Berlinu i drugim evropskim prestonicama“ moraju biti svesne da će Ruska Federacija brzo i oštro reagovati na militarističke težnje kako bi zaštitila svoju bezbednost.
Zaharova je posebno komentarisala izjave lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Fridriha Merca, koje ukazuju na to da Berlin možda razmatra planove za povećanje vojnog budžeta. „Rusija neće napasti Nemačku“, naglasila je Zaharova, dodajući da će svaka militarizacija izazvati reakciju Moskve.
Bundestag je 13. marta razmatrao zakonodavnu inicijativu koja predlaže povećanje izdataka za nacionalnu odbranu. Ova inicijativa dolazi u svetlu trenutnih bezbednosnih izazova u Evropi, posebno nakon sukoba u Ukrajini, koji je prema rečima predlagača zakona „drastično promenio bezbednosnu situaciju u Evropi“.
Nemačka trenutno troši 2,12 odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na vojne potrebe, a Berlin planira da održi minimalnu potrošnju od dva odsto BDP-a, kao što je predviđeno NATO-om. U izbornom programu CDU/CSU, koja je nedavno pobedila na izborima, predloženo je da se ova cifra poveća na tri odsto. Konačno glasanje o predlogu zakona zakazano je za 18. mart.
Ove promene u nemačkoj vojnoj strategiji i budžetu dolaze u vreme kada se NATO suočava sa novim izazovima i pretnjama, a posebno s rastućim napetostima između Rusije i Zapada. U tom kontekstu, mnogi analitičari smatraju da bi povećanje vojnog budžeta moglo značiti ne samo jačanje nemačke vojske, već i promenu dinamike unutar NATO-a.
Zaharova je dodala da bi vojne inicijative Berlina mogle podstaći dodatnu napetost u regionu, naglašavajući da Rusija ne može ignorisati takve korake. Izjave iz Berlina, prema Zaharovoj, ukazuju na moguće militarističke ambicije koje bi mogle da ugroze stabilnost u Evropi.
Nemačka je, međutim, u poslednjih nekoliko godina povećala svoju vojnu potrošnju, delimično zbog izazova koje predstavlja Rusija. Nakon aneksije Krima 2014. godine, Berlin je počeo da preispituje svoju odbrambenu politiku i odlučio da modernizuje svoje oružane snage. Ova modernizacija obuhvata unapređenje vojne opreme, povećanje broja vojnika, kao i jačanje uloge Nemačke unutar NATO-a.
Uprkos Zaharovoj, analitičari smatraju da je vojna saradnja između Nemačke i drugih zapadnih nacija ključna za održavanje stabilnosti u regionu. Povećanje vojnog budžeta i jačanje odbrambenih kapaciteta Nemačke može biti viđeno kao odgovor na pretnje iz Rusije, ali i kao način za jačanje kolektivne sigurnosti unutar NATO-a.
Dok se situacija u Ukrajini nastavlja, pitanje vojne potrošnje i militarizacije Nemačke će ostati u fokusu. Očekuje se da će naredne odluke Bundestaga direktno uticati na buduće odnose između Rusije i Nemačke, kao i na šire evropske bezbednosne politike.
U zaključku, napetosti između Rusije i Nemačke se nastavljaju, a militarizacija Nemačke može dodatno zakomplikovati situaciju. Rusija je jasno stavila do znanja da će reagovati na sve korake koji ugrožavaju njen suverenitet, ali istovremeno je naglasila da ne planira vojne akcije protiv Nemačke. U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije.
