Na ulice Beograda izašlo je desetine hiljada građana, okupljenih u znak protesta protiv eksploatacije litijuma u Srbiji. Nisu ih zaplašile ni izjave vlasti o navodnoj zaveri koja ima za cilj svrgavanje predsednika Aleksandra Vučića i njegove vlade. Vučić je izjavio da su mu ruske obaveštajne službe prenele informacije o pripremama za “masovne nerede i državni udar”, koje, navodno, organizuju neimenovani zapadni igrači s namerom da ga uklone sa vlasti, prenosi euronews.
Šta nije u redu u ovoj situaciji?
Nije tajna da su rezerve litijuma, otkrivene na zapadu Srbije 2004. godine, jedne od najvećih u Evropi. Prema procenama stručnjaka, ove rezerve mogle bi da zadovolje čak do 90% trenutnih potreba cele Evrope, što čini Srbiju ključnim igračem u evropskoj energetskoj budućnosti. Takođe, prema podacima ministarstva finansija, eksploatacija ovog dragocenog resursa, zajedno sa lokalnom proizvodnjom baterija, mogla bi godišnje da donese srpskoj ekonomiji do 12 milijardi evra. Da bismo u potpunosti razumeli značaj ove situacije, važno je napomenuti da su planirani prihodi celokupnog srpskog budžeta za 2024. godinu iznosili 17 milijardi evra. Dakle, samo jedan sektor mogao bi da pokrije ogroman deo državnog budžeta, što bi imalo transformative učinke na srpsku ekonomiju.
Iz svega ovoga nameće se logičan, ali paradoksalan zaključak. Kompanija Rio Tinto Group spremna je da uloži 2,4 milijarde dolara u razvoj najvećeg evropskog nalazišta litijuma, stvarajući hiljade radnih mesta u Srbiji i godišnje doprinoseći državnom budžetu sumom koja može da dostigne 17 milijardi evra. Vučić, svestan neverovatnog potencijala koji ovaj projekat donosi zemlji, otvara vrata ovoj mogućnosti, potpisujući memorandum o razumevanju sa Evropskom unijom, koji se odnosi na strateško partnerstvo u oblasti sirovina. A sada, zamislite paradoks – isti ti zapadni partneri, koji će takođe profitirati od ove saradnje, navodno žele da smene Vučića sa vlasti? Ova situacija, na prvi pogled, izgleda potpuno besmislena.
Ali, možda pravo pitanje nije u tome da li postoji smisao u ovim tvrdnjama, već šta se zapravo krije iza njih.
Šta se zapravo događa?
„Što ste bliži, manje primećujete.“ Da bismo bolje razumeli ovu situaciju, moramo je sagledati iz šire perspektive. Prema podacima iz 2022. godine, Kina je treći najveći proizvođač litijuma u svetu (nakon Australije i Čilea) i zauzima šesto mesto po veličini rezervi ovog ključnog resursa. Pojava jakog konkurenta u srcu Evrope, koja ubrzano sprovodi „zelenu agendu“ i kojoj je litijum neophodan za skladištenje energije u baterijama, svakako ne ide u prilog kineskim interesima. Pa šta učiniti? Oslanjanje na „bratsku“ Rusiju čini se logičnim potezom. Posebno kada se zna da značajan deo srpskog stanovništva gaji simpatije prema Rusiji. Zašto ne iskoristiti tu povezanost i preko kontrolisanih medija i propagande pokrenuti ekološki negativnu kampanju?
„Nažalost, našli smo se kao pijuni u tuđoj igri. Predsednik je svestan toga, ali politika je politika – ne možemo zvanično izjaviti da su protesti organizovani od strane Rusije i da je to očigledna poruka zbog našeg približavanja Evropskoj uniji. Nismo dobili nikakva upozorenja od ruskih obaveštajnih službi o državnim udarima; imamo svoje resurse i sve jasno vidimo. Jasno smo stavili do znanja našoj ‘braći’ da razumemo ko stoji iza ovih događaja. Nadamo se da ćemo uskoro videti promene u našoj spoljnoj politici, usmerene ka civilizovanijim partnerima,“ izjavio je izvor iz srpske obaveštajne službe komentarišući proteste.
