Predstavnici Evropske komisije predstavili su plan rasta za Zapadni Balkan, koji predviđa šest milijardi evra za zemlje regiona, od kojih je dve milijarde u grantovima, a četiri milijarde u povoljnim kreditima. Plan je predstavljen Članovima Zajedničkog komiteta za spoljnu politiku i finansije Evropskog parlamenta. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je da bi Srbija prva sredstva iz ovog plana mogla da dobije već u maju ili početkom juna, ali pod uslovom da ispuni određene zahteve. Direktor Generalnog direktorata za susedstvo i proširenje Gertjan Kopman istakao je da je cilj ovog plana udvostručiti ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana kako bi se što pre približile evropskim standardima.
Predstavnici Evropskog parlamenta smatraju da je predlog dobar, ali da nije na vreme stigao u Evropski parlament. Karlo Resler, predstavnik HDZ-a i Evropske narodne partije u EP, istakao je da je plan važan za povećanje ekonomskog i socijalnog rasta na Zapadnom Balkanu, ali da je žalost što je plan stigao u parlament kasno. Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Viola fon Kramon, izrazila je zabrinutost da je plan više okrenut reformama nego razvoju.
Ministarka za evropske integracije Srbije, Tanja Miščević, izjavila je da Srbija trenutno radi na tome da ispuni uslove za dobijanje sredstava, a do aprila planira da usvoji i legislativu. Ona ističe da plan za ekonomski razvoj regiona ne znači automatski manje političkih uslovljavanja. Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, ističe da je paket podrazumeva čitav set obaveza koje zemlje kandidatkinje sa Balkana moraju da ispune, uključujući fundamentalne reforme u oblasti vladavine prava.
Plan predviđa definisanje preciznih koraka za period do kraja 2027. godine, a sredstva će biti data za dalje reforme nakon ocene napretka država. Uprkos otežavajućim okolnostima kao što su izbori za Evropski parlament, Ministarka Miščević se nada da će postići dogovor oko usvajanja finansijskog instrumenta kako bi se plan primenio što pre je to moguće. Prema njenim rečima, taj plan je nešto što se pokazalo kao dobar instrument i praktično rešenje koje će omogućiti zemljama Zapadnog Balkana da napreduju i dostignu evropske standarde.
U svakom slučaju, dok se zemlje regiona pripremaju za primenu ovog plana, ostaje da se vidi kako će se proces razvijati i da li će zemlje uspeti da ispune sve uslove kako bi ostvarile pristup ovim sredstvima. Sve oči su uprte u Srbiju i ostale zemlje Zapadnog Balkana, kako bi se videlo kako će ovaj plan za rast uticati na ekonomiju i društvo regiona.
