U poslednjih nekoliko godina, multimedijalni sistemi u automobilima postali su nezaobilazni deo savremenih vozila. Iako ovi sistemi nude vozačima brojne praktične prednosti, istraživanja pokazuju da mogu biti opasniji nego što se to često misli. Svesni smo da je korišćenje mobilnih telefona tokom vožnje veoma rizično, kao i da vožnja pod uticajem alkohola ili droga predstavlja ozbiljnu pretnju. Međutim, novo istraživanje otkriva da multimedijalni sistemi u automobilima mogu povećati rizik od saobraćajnih nesreća.
Multimedijalni sistemi, kao što su Apple CarPlay i Android Auto, postali su sastavni deo svakodnevnog života mnogih vozača. Ovi sistemi omogućavaju jednostavno povezivanje sa mobilnim uređajem i pristup raznim funkcijama, bez potrebe da se vozači sklanjaju sa puta. Na prvi pogled, deluje kao koristan alat koji omogućava vožnju uz minimalne smetnje. Ipak, istraživanja pokazuju da upotreba ovih sistema u vožnji može biti daleko od bezopasne.
Infotainment ekrani mogu značajno ometati vozače i usporiti njihove reakcije, povećavajući vreme koje im je potrebno da odgovore na promene u saobraćaju. Korišćenje ekrana osetljivih na dodir stvara distrakciju koja može biti opasnija od korišćenja mobilnog telefona za slanje poruka. Vozači koji koriste ove ekrane skreću pogled sa puta i gube koncentraciju u proseku na 16 sekundi, što je dovoljno da pređu više od 500 metara pri brzini od 110 km/h.
Istraživanje koje su sproveli IAM RoadSmart, FIA i Fond Rees Jeffries Road pokazalo je da upotreba infotainment sistema povećava vreme reakcije vozača više nego alkohol ili marihuana. Dok su ranija istraživanja sugerisala da sistemi poput Apple CarPlay i Android Auto mogu biti bezbedniji od tradicionalnih dugmadi i kontrola, najnovija studija postavlja ozbiljna pitanja u vezi sa sigurnošću ovih uređaja.
Vozači koji su učestvovali u istraživanju završili su tri vožnje, analizirajući različite načine korišćenja sistema. Prva vožnja bila je bez korišćenja bilo kog sistema, druga je uključivala samo glasovne komande, dok je treća uključivala korišćenje ekrana osetljivog na dodir. Iako su glasovne komande bile nešto bezbednije, i one su ometale vozače, smanjujući njihovu sposobnost za brzo reagovanje na promene u saobraćaju.
Korišćenje multimedijalnih sistema u velikoj meri utiče na sposobnost vozača da održavaju bezbedan razmak od drugih vozila, kao i na njihovu sposobnost da prate pravac vožnje. Iako su vozači svesni smanjene pažnje, njihova veština vožnje i dalje je značajno narušena. To dovodi do sporijih reakcija na iznenadne događaje, što može rezultirati ozbiljnim saobraćajnim nesrećama. Prema istraživanjima, ometanje pažnje vozača odgovorno je za trećinu svih saobraćajnih nesreća u Evropi svake godine.
Iako su infotainment sistemi dizajnirani da olakšaju vožnju, oni u stvarnosti mogu povećati opasnost od nesreća. Kada vozači nisu u stanju da prepoznaju potencijalne opasnosti ili da brzo reaguju, situacija postaje veoma rizična. Stručnjaci apeluju na proizvođače automobila i relevantne organizacije da sprovedu dodatna istraživanja u vezi sa bezbednošću infotainment sistema. Proizvođači bi trebali razviti jedinstvene standarde koji će smanjiti ometanje vozača i učiniti korišćenje ovih sistema bezbednijim.
Za vozače, najvažniji savet je da koriste ove tehnologije na najbezbedniji mogući način. Podešavanja sistema i povezivanje sa uređajem trebalo bi da se obavi pre početka vožnje, a korišćenje glasovnih komandi može biti bolja alternativa od upotrebe ekrana osetljivih na dodir. Ključna stvar je da vozači ostanu fokusirani na put i sigurno upravljaju svojim vozilom.
