Najmanje desetak ljudi danas je prikovano za drvene krstove na Filipinima, dok su drugima bičevana leđa u tradicionalnoj rekonstrukciji smrti Isusa Hrista. Obredi Velikog petka, kulminacija proslave Strasne nedelje u većini katoličkih zemalja, održani su u nekoliko sela usred intenzivne letnje vrućine i vlage.

Najpopularnije mesto raspeća je u selu San Pedro Cutud u provinciji Pampanga, oko 60 kilometara severno od Manile. Hiljade posetilaca tamo su svedoci ekstremnih dela vere. Ruben Enaje preuzeo je glavnu ulogu u godišnjoj tradiciji u San Pedro Kutudu i razapet je 35. put pošto je poneo drveni krst težak 37 kilograma skoro dva kilometra uz brdo. Deda sedmoro unučadi obećao je da će nastaviti da vodi proces raspeća sve dok bude imao snage za to.

„Stalno govorim da je prošle godine bio poslednji put, pa neću da ponavljam“, rekao je 63-godišnji muškarac za dpa ​​u telefonskom razgovoru. „Kada moje telo zakaže, to će biti poslednji put“, dodao je on. Osim što se moli za blagoslove za svoju porodicu, Enaje je tražio zaštitu za Filipine, vladu i narod, posebno usred sukoba sa Kinom oko Južnog kineskog mora.

„Kina je možda veća od nas, ali imamo Gospoda na našoj strani“, rekao je. Strasna nedelja je najvažniji verski događaj na Filipinima, zemlji u kojoj katolici čine više od 85 odsto stanovništva.

Ova tradicionalna ceremonija u San Pedro Cutudu ima duboko versko značenje za lokalno stanovništvo i predstavlja način da se pokaže odanost i žrtvovanje. Pored ljudi koji se razapinju na krstovima, drugi vernici izvode pokajničke radnje poput bičevanja leđa, u cilju izražavanja dubokog pokajanja za svoje grehove.

Jedan od posetilaca, Maria Santos, izjavila je da je došla u San Pedro Cutud kako bi bila deo ove duhovne manifestacije. „Ovo je za mene veoma poseban trenutak jer mi daje priliku da se približim Bogu i molitvi“, rekla je. „Svake godine se osećam blagosloveno što sam deo ove tradicije.“

Međutim, ritualno razapinjanje ljudi na Veliki petak u jednom drugom selu na Filipinima je zabranjeno od strane crkve zbog zabrinutosti za zdravlje i bezbednost učesnika. U selu Kapitangan, lokalni crkveni zvaničnici su preduzeli mere kako bi sprečili održavanje ovog obreda, upozoravajući na moguće rizike po zdravlje ljudi koji bi učestvovali.

Ova zabrana je izazvala podeljene reakcije među vernicima, sa nekima koji podržavaju odluku crkve zbog brige za dobrobit ljudi, dok su drugi izrazili razočaranje jer će tradicionalni obred biti prekinut. Ipak, većina vernika se slaže sa odlukom crkve i veruje da se duhovni principi i poruka Velikog petka mogu izraziti i kroz druge verske obrede i molitve.

Iako ritualna rekonstrukcija smrti Isusa Hrista može izgledati ekstremno i kontroverzno, za vernike koji učestvuju u ovom obredu to predstavlja duboko versko iskustvo i način da se pokaže odanost i pokajanje. Kroz ove tradicionalne obrede, vernici izražavaju svoje vere i molitve, te se nadaju da će biti blagosloveni i zaštićeni od zla.

Uprkos zabranama i kontroverzama koje prate ritualno razapinjanje na Veliki petak, ova tradicija nastavlja da opstaje i privlači hiljade vernika svake godine. Za neke ljude na Filipinima, ovi obredi su ne samo verski oblik izražavanja, već i način da se oseti zajedništvo sa Bogom i drugim vernicima. Svake godine, ovi obredi podsećaju ljude na važnost vere, odanosti i žrtvovanja, te ukazuju na duboke religiozne tradicije i običaje koje čuvaju i neguju generacije vernika.